KLUB PUTNIKA

https://youtu.be/04fTBegBhWs

Fruška Gora

Planina Fruška Gora je najvećim delom pod listopadnim šumama, pitomim i prijatnim za šetnju. Cela planina prekrivena je mrežom dobro obeleženih pešackih staza. U dolinama su locirana brojna sela, pašnjaci, voćnjaci i vinogradi. Najveću atrakciju predstavljaju manastiri kojih ima tridesetak, od kojih su 17 aktivni. Sa pojedinih planinskih vrhova pruža se sjajan pogled na vojvođansku ravnicu. Na planini postoji nekoliko jezera, od kojih je najlepše bilo Ledinačko, dok nije prodato i potpuno isušeno, pretvoreno u kamenolom. Odmor je moguć u više planinarskih domova koji imaju veoma pristupačne cene, i manjih hotela. Mesto Vrdnik poznato je po banji i izvoru tople mineralne vode, a brojna fruškogorska sela čuvena su po svojim vinima.

Istorija Fruške Gore

Planina Fruška Gora je, nekada davno,bila ostrvo u ogromnom Panonskom moru, koje je prekrivalo teritoriju današnje panonske nizije. Najviši vrh planine zove se Crveni Čot i visok je 539 metara.Sama planina dugačka je 80, a široka svega 15 kilometara. Fruška Gora bila je naseljena još u rimsko doba. Najpoznatije svedočanstvo iz ovog perioda verovatno je Vrdnička kula,koju su sazidali Rimljani u XII veku. Početkom XV veka, bežeci od Turaka, Srbi naseljavaju Frušku Goru na kojoj osnivaju brojne manastire, u koje prenose relikvije iz crkava centralne Srbije. Manastira je ukupno bilo oko tridesetak, od kojih je 17 i danas aktivno, a ostali su u različitim fazama raspadanja. Danas na Fruškoj Gori postoji veliki broj sela, i čak i ako se izgubite u šumi, pre ili kasnije sigurno nailazite na čoveka ili naseljeno mesto. Planina je veoma pitoma i pogodna za pešačenje.

Kako stići do Fruške Gore?

Frušku Goru presecaju brojni putevi. Sama planina nalazi se 60 km daleko od Beograda, i oko 10 km od Novog Sada. Stari put između ova dva grada prolazi kroz Sremske Karlovce i prelazi istočni deo planine. Takođe postoji put koji kreće od Novog Sada, prolazi kroz Sremsku Kamenicu i ide do Iriga, velikog sela sa zapadne strane planine. Do planine se najlakše stiže nekim od mnogobrojnih prigradskih autobusa koji povezuju Novi Sad sa fruškogorskim selima. Autobusi saobracaju često tokom celog dana, a kreću sa glavne autobuske stanice. Red vožnje možete videti na sajtugradske autobuske stanice. Generalno,autobusi sa dvocifrenim brojevima koji počinju sa 7 odvešće vas na neko mesto na Fruškoj Gori. Uglavnom kreću sa glavne autobuske stanice(bul.Oslobodenja br.1). Karta se kupuje kod šofera, a pri kupovini je poželjno reći šoferu odredišnu destinaciju, jer su cene različite u zavisnosti od toga dokle idete. Navodimo svega nekoliko zgodnih primera:

  •  72 Paragovo-ide se do poslednje stanice, zatim nastavi malo napred, pređe put i stiže do livadice.Odatle kreće staza uz brdo do planinarskog doma“Zanatlija“na Glavici, kuda prolazi nekoliko obeleženih pešackih staza.
  •  74 Popovica-siđe se na poslednjoj stanici, i stazom kroz šumu dolazi se do malenog jezera u dolini.
  • 76 Stari Ledinci-siđe se na poslednjoj stanici, i zatim nastavi peške nekih tridesetak minuta u pravcu u kom je autobus išao, makadamom, i stiže se do izvora, a zatim putem uzbrdo (desno od izvora) se dolazi do ledinačkog jezera, okruženog kamenim liticama.
  • 7 8 Beočin Selo-siđe se na poslednjoj stanici i nastavi u pravcu u kom se autobus kretao. Ubrzo se stiže do manastira Beočin, a zatim dolazi do staze koja vodi na Crveni Čot, najviši vrh planine.

 Autobusima broj 61 ili 62 mozete stici do Sremskih Karlovaca, starog gradića kod kog se nalazi veoma lep deo planine pod nazivom Stražilovo. Od Stražilova vodi 800 metara dugačka šumska staza do vrha brda na kome je grob pesnika Branka Radičevica. Bilo kojim vozom koji staje u Sremskim Karlovcima možete do Fruške Gore doći iz Beograda ili Novog Sada. To su svi putnički vozovi koji saobraćaju izmedu ova dva grada, osim brzih(aka poslovnih)koji se ne zaustavljaju u S.Karlovcima. Do izletišta Glavica može se stići veoma lako. Iz Sremske Kamenice treba poci od autobuske stanice kod Instituta uzim asfaltnim putem na jug, koji prolazi izmeduInstituta za kardiovaskularne bolesti i Policijske skole. Po izlasku iz naselja prelazi se nadvoznjakom put Novi Sad-Ruma. Posle 100 metara put skrece desno, ka staroj zgradi Instituta. Ne treba njime poci, vec nastaviti pravo, blago uzbrdo, pored niza vikendica. Kada se dode do kraja vikendica i pocetka sume sa obe strane puta, tu je sa leve strane planinarski dom “ Zanatlija ”. Do Glavice se može doci i autobusom koji saobraca od Novog Sada do Paragova kada se izade na poslednjoj stanici i krene oko 150 metara ka Fruskoj gori, skrene se levo, prede mostic na Novoselskom potoku, a zatim livadom blago uzbrdo. Posle 200 metara staza skrece levo u sumu i, dosta strmo, za desetak minuta stize se do planinarskog doma. Od izlaza iz autobusa do Glavice treba oko 20 minuta hoda.

Šta videti na Fruškoj Gori?

Pešačke staze

Fruška Gora je, pre svega, pogodna za pešacenja i izlete u prirodu. Najveća pešacka staza koja prolazi kroz brojna sela i na kojoj se nalaze gotovo svi planinarski domovi jeste staza fruškogorskog maratona. Oznake se najčešće nalaze na drveću, u obliku kruga ispunjenog belom bojom u kome je nacrtano crveno srce. Ako se držite ovog znaka, sigurno pre ili kasnije stižete negde.

Manastiri

  • Fruškogorski manastiri predstavljaju posebnu atrakciju. Uglavnom su to čitavi kompleksi ograđeni zidovima, a u centru se nalazi crkva koja je najčešće oslikana. Navodimo svega nekoliko manastira-

  • Manastir Vrdnik nalazi se na ulasku u istoimeno selo. Posvećen je prazniku Vaznesenja Hristovog. Čine ga crkva i tri krila konaka, a ograđen je zidom. U pisanim dokumentima prvi put se pominje u drugoj polovini XVII veka. Više puta je razaran i obnavljan. Današnja fasada rađena je u duhu klasicizma. Crkvu je oslikao Dimitrije Avramović, polovinom XIX veka. Do Vrdnika se može stići redovnom autobuskom linijom iz Novog Sada. Autobus kreće sa glavne autobuske stanice, na početku Bulevara Oslobođenja.

  • Manastir Hopovo-današnja crkva, posvećena svetom Nikoli, podignuta je 1576. godine, o čemu svedoči natpis uklesan iznad zapadnih vrata hrama. Freske na zidovima nastale su polovinom XVII veka, a ikonostas je radio Teodor Kračun, jedan od najznačajnijih srpskih slikara. U ovom manastiru izvesno vreme je živeo prosvetitelj Dositej Obradović. Posle oktobarske revolucije, ruske monahinje dolaze u ovaj manastir i ostaju tu sve do 1943, kada je manastir opusteo. Obnovljen je posle drugog svetskog rata. Do manastira se može stići peške sa Iriškog Venca ili iz sela Irig, za nekih 40ak minuta. U neposrednoj blizini je i veoma oštećen manastir Staro Hopovo, koji se trenutno renovira.

  • Manastir Jazak osnovan je u XVI veku, ali većina zgrada manastirskog kompleksa datira iz XVIII veka. Barokni zvonik sazidan je 1753. godine. Ikonostas su radili Dimitrije Bačević i Teodor Kračun. U manastiru se čuvaju mošti srpskog cara Uroša koji je živeo u XIV veku. Manastir je obnovljen posle II svetskog rata. Nalazi se u selu Jazak, koje je sa Vrdnikom povezano desetak kilometara dugackim asfaltnim putem.

  • Manastir Beočin nalazi se kod sela Beočin, do koga se lako može stići autobusom. Ne zna se kada je tačno podignut, a prvi put se pominje u XVI veku. Sadašnja crkva sagrađena je 1740.godine, u vizantijsko-srpskom stilu sa elementima gotike. U manastirskom kompleksu nalazi se grob pesnika Jovana Grčića Milenka. Crkvu je najvećim delom oslikao Janko Halkozović, a duborez je radio Aksentije Marković 1791. godine.

Jezera

Bešenovacko jezero leži u blizini sela Bešenovo, u kompleksu nekakve krečane, cementare ili tako nečega. Nalazi se u velikoj udolini sa stepenastim ivicama. Do jezera možete stići ako idete autobusom od Novog Sada do Beočina, zatim peške pored manastira Beočin do Crvenog Čota,i onda se spustite istim pravcem do manastira Bešenovo i konačno do sela, gde je i jezero. Za ovakav izlet potreban je čitav dan. Jezero Međeš obrađeno je kao posebna destinacija na ovom sajtu.

Izletišta

Najpoznatija izletišta su Stražilovo (kod Sremskih Karlovaca), zatim Testera (u blizini sela Čerević) i Popovica. U sekcijikako stići opisan je način dolaska do nekih od ovih izletišta.

  • Popovica je izletiste na kome se nalazi malo jezero i nekoliko planinarskih domova: Zeleznicar,Orlovac,Penzioner i Medicinar.
  • Iriški Venac se nalazi na mestu gde se ukršta put Novi Sad-Ruma-Šabac sa putem Čortanovci-Banstol-Crveni čot-Letenka-Vizić.Od Novog Sada je udaljen svega 15 kilometara,a od Beograda 68.Nadmorska visina ovog prevoja je 440 metara.Na Vencu postoji restoran,stari hotel,benzinska pumpa,prodavnica..ako se krene putem ka Banstolu i Čortanovcima,posle samo 300 metara stiže se do spomenika borcima iz II svetskog rata.Spomenik je visok 40 metara a u njegovom podnožju je bareljef koji prikazuje scene iz Drugog svetskog rata,od ulaska okupatora pa sve do oslobođenja. Spomenik se vidi iz Novog Sada i drugih mesta Bačke.
  • Zmajevacje izletište koje se nalazi kraj puta koji spaja Iriški Venac i Vrdnik.Udaljen je od Vrdnika nekih pola sata hoda,a tu se nalazi i vidikovac sa kog se vidi veliki deo Srema i ruševine vrdničke kule.
  • Glavica,je izletište od grada udaljeno svega devet kilometara.Može se do nje doci kolima iako put nije do kraja asfaltiran,vodi do planinarskog doma,koji je stalno otvoren. Smešteno je ispod fruškogorskog visa Glavice(328 m),pa otuda naziv za ceo lokalitet – Pod Glavicom.

Pećine

Fruška Gora nije bogata pećinama,ali za ljubitelje speleologije postoji par zanimljivih lokacija.Grgurevačka pećina nalazi se u blizini sela Grgurevci.Veoma je mala,tj sastoji se od jedne male odaje koja se nastavlja u duboko vertikalno okno u koje se ne može spustiti bez opreme.U bočnim kanalima brojni su stalagtiti i stalagmiti,istina malih dimenzija.Boje su žuto-crvene.Takođe postoji i pećinski nakit u obliku korala.

Taloženjem kalcijum-bikarbonata nastala su zrna,slična zrnima grožđa,što predstavlja retkost u ovom podneblju.Ako se od Letenke krene ka Rohalj bazama,samo dva kilometra dalje dolazi se do lovacke kuce sa leve strane puta.Ispred nje se odvaja makadamski put levo koji vodi nizbrdo za Grgurevce.Iza ogradene lovacke kuce,u pravcu zapada zaobljen je vrh,do koga su suma i siprag raskrceni.Taj vrh je samo 50 metara udaljen od lovacke kuce.Do njega se moze doci i kolima,ako se pored doma nastavi 70-80 metara asfaltom i kolskim,sumskim putem,skrene levo.Put u luku obilazi vrh i stize na prosirenje,gde je bio kamenolom.A tu,sa leve strane ulaz je u pecinu.

Perina pećina nalazi se na Popovici, i veruje se da je u pitanju stari napušteni rudnik. Ulaz u pecinu nalazi se u jednoj jaruzi, vrtaci. Zatrpan je granjem, liscem i kamenjem. Odmah po ulasku kanal se siri i nakon nekoliko metara pecina postaje znatno visa-oko 120 centimetara. Posle dvadesetak metara hodnik se opet naglo suzava i naglo skrece udesno, uz izvesno prosirenje. Narednih desetak metara pravac kanala je zapad-istok, sa sirinom i visinom od preko metra, a zatim naglo skrece ka jugu. U ovom delu hodnik ima veliki nagib, pad, da bi, posle jos jednog suzenja, skrenuo ka jugu i zavrsio se vertikalnim oknom, rupom znatno vecom od prethodnih kanala. Dubina ovog vertikalnog okna je oko pet metara. Sa dna se dolazi do jednog prosirenja, platforme, gde se kanal racva u tri pravca. Ova tri tunela su najniza tacka pecine. Jedan od kanala je sirok i dug oko 8 metara, a preostala dva su znatno uza i jedva se njima moze ici. Pećinskog nakita nema, a do same pećine se stiže kada se krene šumskom stazom od Ledinaca ka Popovici, i zatim skrene jednom jedva primetnom stazicom desno(ako idete u pravcu popovice)i spustite se tom stazom par desetina metara, u dno malene uvale gde je i ulaz.

 Planinarenje nasred Vojvodine

Fruška gora, planina sa najviše markiranih staza, okuplja ljubitelje pešačenja. Stazama mogu da se obiđu sve znamenitosti, od manastira do vinskih podruma.

DOĐITE na Frušku goru ! Od 500 kilometara kvalitetno markiranih staza, sigurno će se i za vas naći neka-ovako planinare i ljubitelje pešačenja u prirodi na Frušku goru poziva Dragan Ćirić, iskusni planinar, ultramaratonac i jedan od najboljih poznavalaca panonske lepotice-Fruške gore. A, razloga za dolazak ima mnogo. Staze krivudaju kroz najveću lipovu šumu u Evropi, vode do vidikovaca, planinarskih domova, nekog od više od 20 manastira, pored jezera, vodopada, pa i vinograda i vinskih podruma, do salaša i etno-kuća, a sve kroz najstariji nacionalni park u Srbiji. Najveći deo staza markiran je za potrebe Planinarskog maratona, jedinstvene planinarske smotre, koja, poslednjih godina okupi i nekoliko hiljada ljubitelja prirode, od maratonaca, do onih koji uživaju u šetnji po prirodi-objašnjava Ćirić.-Uz maraton, tu su, takođe, i nedeljna pešačenja, koja, bez pauza,s vake nedelje, od 1981.godine,organizuje naše planinarsko društvo PSD “ Železničar „,a vrlo često, poslednjih meseci, ima i šetača, koji,naravno, uz iskusne vodiče, kreću i novim, nemarkiranim stazama. I pored dobrih markacija i oznaka pojedinačnih staza, kako napominje Ćirić, planinari i ljubitelji prirode, mogu uvek da potraže i nekog od iskusnih vodiča, koji će ih sprovesti po ovoj neobičnoj planini.

Do informacije se najlakše dolazi, preko interneta, društvenih mreža, i na još mnogo načina, tako da smo imali slučajeve da nam se, posredstvom Turističke organizacije Novog Sada ili Turističke organzacije Vojvodine obraćaju planinari iz Japana, iz Norveške i Amerike-nabraja Ćirić.-Nismo, naravno, ovu uslugu nikada naplatili. Nadamo se da će, po planinarskim običajima, biti vraćena nekome od naših kolega, koje put nanese u njihove zemlje.

Planinari, koji ne vole smeštaj u šatorima,u svojoj režiji, mogu da se smeste na više lokacija, na samoj planini. Samo na Popovici aktivna su četiri planinarska doma, a domovi rade i na Glavici, Zmajevcu, Stražilovu i na Osovlju. U nekima od domova potrebno je najaviti dolazak, a neki imaju stalne domaćine. Zahtevniji gosti mogu da se smeste u hotelu“ Norcev „, sa četiri zvezdice, 140 ležaja, bazenom i saunom. Tu je hotel“ Termal “ u banji Vrdnik,dva hotela u Sremskim Karlovcima.Postoji, takođe, mogućnost da se gosti smeste i u privatnom smeštaju u selima na obroncima ove planine, ili na nekom od salaša.

OVA pitoma planina duga je oko 75 kilometara. Površine je 25.525 kvadratnih kilometara. Najviši vrh joj je Crveni čot, visine 539 metara, a tu su i vrhovi Stražilovo(321 metar), Iriški venac 451 metar)i Veliki Gradac(471 metar). Na njoj se nalazi dvadesetak manastira, pa je često nazivaju i “ Svetom gorom „.

Organizuje se već više od tri decenije i sve staze maratona trasirane su u brdovitom šumskom pojasu Fruške gore. Maraton u kome učešće uzme više od 10.000 ljudi iz celog regiona održava se jedanput godišnje oko prvog maja i traje dva dana. Tokom maratona,upravo u centru Vrdnika, u velikim kazanima priprema se„ vojnički“pasulj. Učesnici maratona kažu da je to jedan od najboljih pasulja koje su u životu probali. Da li je to zbog pređenih kilometara ili zbog nekog tajnog recepta,ostavljamo vam da sami otkrijete.

Sadržaj u vidu slika i videa preuzet sa interneta da bi se ispunil forma članka i samog sajta svako dobro i živi i zdravi bili !!!

Autor:Goran Popnovakov 2016

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s