NA UVCE

Tambura je žičani instrument,sa četiri do osam žica,srodna mandolini,španskoj gitari,lauti, ukrajinskoj banduri i drugim sličnim instrumentima.U Bosnu je donose Turci gde postaje omiljeni narodni instrument,a kasnije se širi po Slavoniji i Vojvodini,menjajuci izgled i zvučnost.Od prve tambure“samice“pa do danasnjih tambura i tamburaskih orkestara prošlo je mnogo vremena.Od jednoglasnih tambura nastaju dvoglasne,zatim troglasne i na kraju četvoroglasne.Ove poslednje naročito su popularne u Vojvodini.

Slika

U Vojvodini su se odomaćili ovi nazivi za tambure:prim,basprim,tercbasprim,celo,kontra i bas.Tamburaški sastav moze da ima 7-8 tamburaša,a može ih biti i više(u Osjeku,1847.godine Pajo Kolarić osniva prvi tamburaški zbor u Hrvatskoj).Tamburaškim zborom rukovodi primaš i on obično svira prim.Tamburaški orkestar,u novije vreme,ima i svog dirigenta.Tonovi na tamburici se proizvode trzanjem žica.Za to se koristi trzalica koja se drži u desnoj ruci,sa dva prsta,palcem i kažiprstom,a može biti napravljena od vosnjove kore,roga ili celuloida,a kod basiste i pd tvrde koze(djona).

Čim se spomenu tambure ili tamburaši,odmah se pomisli na lumpovanje,razbijanje čaša po kafanama ili svatovima.Razlog je jednostavan.Tambura je brzo prešla u kafane,tu se odomaćila i mešajuci se sa drugim instrumentima i sastavima,pomalo počela da gubi svoje pravo obeležje.Na sreću i blagovremeno,javili su se muzički stvaraoci koji su otpočeli da komponuju za ovaj lepi instrument i tako na taj način omogućili tamburaško muziciranje.


Prvi kompozitor tamburaških koncertnih kompozicija bio je Osječanin Mijo Majer(1863-1925.),a za njim slede i ostali:Milutin Farkaš(1865-1923.),Pera Ilić(1868-1957.),Slovenac Marko Bajuk(1882-1960.).dr Milan Stahuljak(1886-1962.)i mnogi drugi.
Razvoju koncertnog stvaranja doprinele su i radio-stanice koje su uvele stalne profesionalne tamburaše i dirigente,a posebna zasluga pripada pedagozima koji su prihvatili i uveli tambure u nastavu pedagoških akademija muzičkih škola.

DRZANJE INSTRUMENTA

Bisernica-prim se najčesće svira u stojećem stavu,ali se koristi i sedeći položaj.Za vreme sviranja u sedecem polozaju treba sedeti pravo,ali ne i ukočeno.
Pravilan polozaj bisernice prikazan je na slici:

Резултат слика за tambure

Trzalica se drži izmedju palca i kažiprsta.Ostali prsti su blago savijeni prema dlanu. Dlan se nalazi ispred kobilice,a trzalica je koso položena na žici.Prilikom sviranja (okidanje)trzalica plitko zahvata dodiruje žicu,pri cemu se gornji deo trzalice kreće u suprotnom pravcu.Vrat bisernice drži se izmedju palca i kažiprsta leve ruke.Palac se nalazi ispod vrata instrumenta,a ostali prsti blago savijeni vrhovima jagodica postavljaju se na žice.Dlan ne sme da bude priljubljen uz vrat instrumenta,a takodje ne sme ni ruka ni instrument da se za vreme sviranja oslanjaju o bilo kakav predmet.Prilikom sviranja prsti se postavljaju na žice u omedjena polja na vratu instrumenta,a pritisak na žice vrši se samo vrhovima prstiju.

IZBOR I POLOŽAJ TRZALICE

Trzalicu treba izabrati prema veličini prstiju,odnosno ne treba da bude duža od četiri i sira od jednog cm.Treba da bude elastična i sa zaobljenim vrhom.Najbolji materijal za trzalicu je rog,a može se koristiti i celuloid.Trzalica ne sme da bude tvrda i oštra jer se prilikom sviranja dobija ostar i neprijatan ton.Zato je treba dobro uglacati staklom ili platnenim materijalom.

Položaj trzalice,odnosno njen dodir sa žicama,moze da bude trojak,i to:
1-normalan-na sredini zvučnice(zvuk srednje jačine i otvorene boje),
2-blizu kobilce-sviranje je jače(forte)i metalne boje,
3-blizu hvatnika-sviranje je tise,mekše i nežnije boje.

TAMBURAŠKA MUZIKA U VOJVODINI

Tambura je u Vojvodini najrasprostranjeniji instrument,jedini koji se u poslednjih 150 godina afirmisao kao autetični instrument iz nase kulturne baštine.Uklopljena u orkestarski sastav omogućuje zajedničko muziciranje mnogih pojedinaca,a buduci da odgovara našem narodnom karakteru,prigrlili su je i mladi i stari,te nema gotovo ni jednog sela i grada gde u nekom od oblika tamburaško muziciranje nije došlo do izražaja.

Okupljanjem sve većeg broja kompozitora koji za tamburaške orkestre stvaraju izvornu muzicku literaturu,te uvodjenjem tambure,ne samo u škole i kulturno-umetnicka drustva,nego i njenim dovodjenjem u kontakt sa najozbiljnijim muzičkim nastojanjima,tambura i tamburaška muzika dobijaju sve odredjeniji udeo u razvoju celokupne nase muzičke kulture.

ISTORIJA TAMBURICE

Istorija je uvek bila-kažu najbolja učiteljica,pa tako i istorija tamburaške muzike čini sastavni deo obrazovanja naših tamburaških krugova i ljubitelja te vrste muzike.


Kada su Turci u XIV i XV veku došli u naše krajeve,doneli su ovamo i tamburu.Oni su je primili od Arapa,a Arapi od starih Persijanaca i Egipćana,kod kojih je tambura baš ovakva kakva je danasnja nasa tambura-Brač,-kruskolika i dugovrata,postojala još tamo pre četiri hiljade godina!Zvala se PANTUR.Persijski žica znači:TAN.Turci su reči TAN dodali BUR-i tako je nastala reč TAMBUR.Dakle imena PANTUR i TAMBUR osnovna su imena za taj instrument.Odatle je nastala i nasa reč TAMBURA.

Ka

Sadržaj u vidu sllika i videa skinuto sa interneta da bi se ispunila forma članka i samog sajta.Hvala na pažnji živi i zdravi bili!

Autor:Goran Popnovakov 2016

Advertisements