KONJI VRANI

Najkorisnija životinja je konj: koristi se meso, koža,mleko, snaga. Korisna je prilikom transporta,u vojne i sportske svrhe. Konj je istovremeno i drug, i čovek se emocionalno vezuje s njim.

U periodu civilizacije se promenio odnos između konja i čoveka. Uloga konja se proširila:pored vojske, konja je koristila poljoprivreda i transport. U ovo vreme su se formirali konjički sportovi. Ovo je bilo u to vreme novi, građanski pristup provođenja slobodnog vremena.  

U modernoj eri odnos konja i čoveka je dobio novi smisao. Uloga konja se obogatila kao novi sadržaj sprovođenja slobodnog vremena, vezano za očuvanje zdravlja, medicinske terapije.

Postoje mnogo vrsta konja i nabrojaćemo ih nekoliko

Američki kasač 

U vreme osvajanja i kolonizacije Sjedinjenih Americkih Drzava, a kako je tada uvođen i poštanski i putnički promet,nastala je ova vrsta konja. Uzgajan je, prvenstveno kao sportski konj, ali na osnovu domaćih, američkih pasmina. Ukrštane su domaće kobile sa arapskim i engleskim punokrvnim konjima. Sredinom 19.veka je započeo sistematski uzgoj Američkih kasača. U to doba su kasački konji morali da pređu duzinu od 1 milje, tj.oko 1 610 metara za manje od 2 minuta. Prva je taj cilj postigla 1903. godine zdrebica Lou Dillon. Ovu vrstu konja karakterise: temperamentnost, ali i dobroćudnost, pa ga koriste i kao zaprežnog konja. Uglavnom se koristi za kasačke trke, a ređe ili gotovo nikada za trku sa preponama. Ima lepu glavu, srednje veličine, živahne oči, dosta duge uši, dug vrat, dugu ramenu kost, prednje noge su mu nešto kraće u odnosu na zadnje. Sapi ima duge i malo spuštene. Ima ih u svim bojama, ali su najčeši rati. Ova vrsta u Evropi se najvise koristi u: Italiji, Nemackoj i zemljama Skandinavije

Haflinger konj

Ova vrsta vodi poreklo iz grada Tirola, u Austriji. Specificni su po tome sto svaki austrijski haflinger ima svojevrstan zig u obliku[sociallocker]runolista sa slovom H u sredini. Osnovne karakteristike haflingera su: velika istrajnost i dobro podnosenje velikog opterecenja, zbog odgoja u tesko pristupacnim predelima Alpa. Pokazali su se izuzetno dobrim za planinske uslove Himalaja. Cak su se bolje navikli na rad na visini od preko 5 000 metara, nego indijski konji. Kako je u Alpima, gde je nastala ova rasa vazduh redak, imaju izuzetno dobro razvijeno srce i pluca.

Kampolina

Naziv ove rase potice od Kasijana Kampoline, brazilskog poljoprivrednika koji je razvio ovu rasu. Ovo je jedna od najvecih brazilskih rasa. Ima ih svih boja. Konji ove rase se uglavnom koriste za jahanje, a sve vise i za dresiranje u Brazilu. Visine su od 145 do 155 centimetara.

Indijski konj(Marwari horse)

Ova vrsta konja ima arapsko i turkmenistansko poreklo, a u Indiju su ga prvi put doveli azijski i muslimanski osvajaci. Vekovima su ovu rasu konja uzgajali pripadnici ratnickog pustinjskog plemena Rajput u teskim klimatskim uslovima. Ali dobili su izuzetan rezultat: neverovatno izdrzljivog konja, koji je mogao da prezivi sa malo hrane i vode.

Andaluzijski konj

Termin Andaluzijski konj je izbacen iz sire upotrebe jos 1912. Savremeni naziv je Spanski punokrvni konj. Poreklo ove vrste je bilo u doba kada je Spanija bila pod mavarskom okupacijom,a direktno poreklo je od Berberskih konja dovedenih iz Severne Afrike. Ta vrsta je onda ukrstana sa domacom vrstom Sorraia poni. Danas su gradovi Sevilja i Kordoba centar uzgoja,a u spanskom samostanu “ Jerez de la Frontera ”se uzgajaju jos od 1476. godine. Krase ga elegancija pokreta i snaga. Jednom recju, ovo je idealan konj za jahanje, savrsen za dresuru, ali i za tradicionalnu spansku koridu. Uglavnom su bele boje,mada im boja moze varirati preko sive do smedjih konja u dve boje. Čuveni su po kvalitetnoj, dugoj, talasastoj grivi i repu i malim usima.Visine su od 155 do 160 centimetara.

Turkmenistanski konj rase “Akhal Teke”

Ovaj “zlatni konj” je ponos Turkmenistana Poznati su po svojoj brzini i izdrzljivosti. Prilagodjeni su teskim klimatskim uslovima i ova rasa konja se smatra jednom od najstarijih prezivelih rasa. U svetu ih trenutno ima oko 3 500 i to najvisse u Turkmenistanu i Rusiji, a nesto manje u Evropi, Australiji i Severnoj Americi.Visoki su izmedju 147 i 163 centimetra. Ima ih razlicitih boja, ali najkarakteristicniji predstavnici su zlatne boje sa metalnim sjajem. Imaju retku dlaku na grivi i repu, bademaste oci, jake, teske, ali izdrzljive udove. Zivahni su, ali oprezni i obicno su vezani samo za jednu osobu. Dobri su za sport, zbog izdrzljivosti, ali i za izvodjenje raznih predstava.

Americki konj rase “Rocky mountain”

Rasa konja je nastala u americkoj drzavi Kentaki. Konji ove rase su poznati po svojoj cokoladnoj boji dlake i svetlom repu, sto je rezultat retkog gena. Danas se uglavnom koristi za jahanje i u poljoprivredi. Visine je izmedju 147 i 163 centimetra. Izuzetno je izdrzljiv, posebno na niskim temperaturama i ima dobrocudnu prirodu.

Ciganski konj (Gipsy Vanner horse)

Konji ove rase poticu iz Engleske i Irske.I ma ih razlicitih boja. Ali svi imaju bogatu dlaku na grivi, repu i donjim delovima nogu. Do kraja 20.veka ova rasa nije bila zvanicno priznata. Tek su 1996. godine uvezeni prvi registrovani pripadnici u Severnu Ameriku. Obicno su visoki oko 142 centimetra.

Frizijski konj (Friesian horse)

Konji ove rase poticu iz Holandije. Veruje se da su njihovi preci konji koji su ucestvovali u srednjevekovnim ratovima sirom Evrope. Njihova velicina im je omogucila da nesmetano nose viteza u oklopu. Ali, uprkos velicini, oni su okretni i graciozni. Prepoznatljiv je po crnoj dlaci .Ima gustu grivu i rep, cesto talasastu i svilenkastu dlaku na donjim delovimanogu. Ponekad mogu biti i kestenaste boje. Visina im je izmedju 147 i 173 centimetra.

Arapski konj

Najlepsi konj na svetu svojom pojavom i gradjom ostavlja neverovatan utisak. Smatra se da je rasa stara preko 5 000 godina. Poznat je po izdrzljivosti, snazi i dobrom podnosenju losih vremenskih uslova. Prema arapskoj legendi, Arapskog konja je stvorio sam Alah od daska juznog vetra. Grcaka legenda kaze da je Posejdon stvorio Arapskog konja svojim trozupcem od morskih talasa. Potice iz severne Afrike i Srednjeg istoka, posebno iz Egipta.Visoki su od 144 do 152 centimetra. Najcesce su kestenjaste boje, ali ih ima i ridjih i sivih, a retko crnih. Cesto imaju bele belege na glavi i nogama. Smatraju se izuzetno inteligentnom vrstom. A poznati su i po temperamentnoj naravi. Rep drze u posebno visokom luku, a noge im mogu biti slaba tacka. Prvenstveno se koriste za jahanje, a u nekim zemljama se organizuju i posebne trke samo za pripadnike ove rase. Takodje, cesto se koriste i za oplemenjivanje drugih rasa konja.

Lipicaneri

lipicaneri konji

Lipicaneri su svetski poznata rasa konja. Pri put su odgajani u Sloveniji u gradu Lipica, a rasa je zvanično nastala 1580.godine. Rasprava o stvarnom poreklu lipicanera i dalje je aktuelna. Osnovu za uzgoj ove rase dali su кraški, španski pa i arapski konji. Uzgoj lipicanera u Krasu vodi tradiciju još iz doba Rimljana. Uzgajivačnicu Lipica, osnovao je austrijski nadvojvoda Karlo. Selo Lipica otkupio je od tršćanskog nadbiskupa I imao je plan da u ovom mestu gaji konje koji su posebno lepi i dobri za jahanje, a sve to za potrebe konjušarnice u Gracu gde je bila Karlova rezidencija. U ovom uzgajalištu, dovodjeni su i ukrštani konji iz Palestine, Španije kao i oni iz kraljevske danske kobilarnice Frederiksburg. Eto uktatko o raznim rasama konja gde retko imamo negde da vidimo,možda u nekom Zoo vrtu ili nekim ergelama, pa da se vratimo našim ovdašnjim običajima, svadbama…

U mnogim  južno-banatskim selima bio je poznat običaj da kad se rodi prvenac-muško dete u porodici, žene iz komšiluka upregnu konje i kola, voze se jureći kroz selo i uz  pesmu;kolarom,larom; obaveštavaju seljane da se rodilo muško dete određenoj  porodici. U mnogim selima svadba se nije mogla  održati bez konja. Često su u kola ili fijakere uprezalo I po šest pari vranih ili belih konja. Takođe,zvanice za svadbu pozivao je često  i  konjanik. Za svadbu za konje su tkani posebni ukrasni peškiri i pravljene posebne ukrasne perjanice.

Među  tipovima  imena  konja  najčešći  su:

Slovenska imena:Dečko,Dragan,Vera,Vida,-germanska imena:Brenda,Viktorija, Karolina,Laura,Rebeka-mađarska imena:Šandor,Hajnal-turska imena:Asan,Otoman, Selma,Selim,Bula,Šerifa-crkvena imena:Anka,Sojka,Dinka,Julča,Gavra,Jova,Cule-imena na osnovu boje: Albin,Vranac,Garav,Dorat, Zelenko,Mrkuša,Ridjan,Čilaš,Šara-imena na osnovu karakterističnog detalja:Brnja,Liska,Čilag,Putan-na osnovu osobina: Vatra,Verna,Strela,Delija,Dilber,Bećar,Dasa-na osnovu etnonima:Bugar,Tatar,Ciga, Crnogorka,Skopljan-na osnovu zoonima:Lasta,Tigar,Leptir,Vidra,Bambi 

Poslovice na temu konja

Ako konju ne možeš držati uzdu, puštaj ga. Kaže se za sitaciju kada je zadatak nerešiv,tj. kada je pametnije odustati.. Ne kudi konja kojeg nisi jahao. Savet onima, koji kritikuju a da ne znaju detalje ili se nisu uverili o čemu se tačno radi. Mator se konj ne uči igrati. Mrtav konj ne može da prdne. Lakše konju bez samara. Lud k’o konj. Loš konj pase na raskrsnici. I konj od sto dukata posrne. I mi konja za trku imademo. Za dobrim se konjem diže prašina. Ako je nešto dobro, vredno priča seo njemu. Za dobrim se konjem bat čuje. Žedan konj vodu ne probira. Ženi i konju ne treba verovati. Dobru konju sto mana, a rđavu samo jedna. Veži konja gde ti gazda kaže. Treba biti  poslušan.Voli da jaše, ali nit konja ima,nit ga traži. Velike, nerealne želje. Bolje je na rđavom konju jahati, nego pešice ići. Brže sedlo,nego konj. Brzi konji noge lome. Ponekad vredi biti sporiji. Svaki Ciga svoga konja hvali. Svako je subjektivan. S konja na magarca. Loše perspektive.

Eto toliko nadam se da sam vam dočarao svet gde nije mogao da opstane bez ovih plemenitih životinja kroz istoriju punih životnih previrAnja i napretka civilizacija

Sadržaj u vidu slika i nekih tekstova skinut sa interneta da bi se ispunio forma članka i sajta. Hvala na pažnji i svako dobro živi i zdravi bili !!!

Autor:Goran Popnovakov 2016 

Advertisements