POSLEDNJE SKELEDŽIJE !!!

Nekada su se za prevoz preko reke u nedostatku mostova koristile skele.Prevozile su motorna vozila i ljude a najvise su koriscene ja rekama sa jakim tokom.Na mirnijim rekama su se koristile skele sa pomocnim plovilom na motorni pogon.Izmedju obala je razapeta sajla po kojoj klizi koturaca koja drzi splav (skelu). 

Ponekad je skeledzija duzom motkom potpomagao pokretanje skele kao i ubrzavao njeno kretanje.S obe strane obale je bila pripremljena obala za ulazak i izlazak vozila. Obicno nije imala red voznje vec bi kretala kad se ukrca dovoljan broj vozila ili ako nema saobracaja onda je kretala 15-ak minuta nakon ukrcavanja prvog vozila.Kod nas ih je najvise bilo na Drini i Moravi.

Njihov posao nije lak,ali u ovim vrelim danima,zbog posla na reci,sigurno im mnogi zavide.Njihova skela spas je za mnoge poljoprivrednike iz banatskog sela Taraš koji imaju njive na bačkoj strani.Za skeledžije nema odmora ni neradnim danima ni praznikom,a kako kažu,na skeli naslušaju se svakakvih priča.

Na banatskoj lepotici,kako meštani Taraša zovu svoju skelu,snimljeni su brojni filmovi,“Veliki transport“Veljka Bulajića,“Salaš u Malom Ritu““Jesen stiže,dunjo moja“ i,poslednji,“Konji vrani“.Skela i skeledžije ponovo su spremni ne samo da prevoze teret već,kako kažu meštani,i filmske serijale.

Ratko Lazić jedan je od poslednjih dunavskih skeledžija:Svi dođete na Dunav leti ,vidite samo njegovu lepotu.A mi ostanemo zimi da se borimo sa njim.Kad ne prašta grešku.Kad je divalj i surov…

Nekad se odvajao novac za amortizaciju trajekta,ali se i od toga odustalo.Dok traju-traju.Samo za tehnički pregled treba 300.000 godišnje.Pa odakle,kad je sve manje mušterija?!A najbolje se od skele,kaže,živelo devedesetih godina.Bilo je para u narodu.Radio je šverc sa Rumunijom naveliko.I danas ima šverca,ali ni blizu kao tada.Dolaze Rumuni u nabavku,kupuju alkohol,cigare..Sve je ovde jeftinije pa im se isplati da prodaju u Temišvaru,Severinu..Rumuni su i danas,kaže Ratko,glavne mušterije.Vole srpsku obalu Dunava,vole belocrkvanska jezera.Čim sunce zagreje reku daju se u turizam po Srbiji.

Leto se pregura,zima je nezgodna-kaže dunavski skeledžija.danas upravlja „Jupiterom“.Gordo ime za jednu skelu.Ali samo gordost može da prkosi Dunavu kad ošine zimska košava.

Ljudi misle košava je košava.Nije tako.Jedno je ona letnja,što ide visoko pa se raspline iznad nas.Zimska ide ko livada,po površini,pa sve uskovitla i sve ‘oće da prevrne.Da potopi.Stigneš taman do pola,a ona podigne talase.Prebacuju skelu koliki su.Ne možeš ni napred ni nazad.Putnike moraš da umiriš,ponašaš se kao bezbrižno,a bolje od njih znaš šta može da vas snađe.Da to preguraš,moraš da poznaješ splav kao da ti je deo tela.Koliko je širok,koliko dugačak,gde je slab.Da ne pričam da moraš svaki vir i svaku stenu na reci da znaš.Nikad tovar nije izgubio,nikad imao ozbiljnu nezgodu.Sastaviće uskoro 30 godina na reci i dosta mu je.

Ostario sam.Čekam penziju da se odmorim.Ako mi priznaju beneficije,nemam još mnogo.Država kaže da Ratko za svaku godinu radnog staža na lađi ima tri meseca beneficije. Zna i zakon da Dunav kršetnici ne veruje.

Slike i pisani sadržaj preuzet sa interneta da bi se ispunila forma članka i samog sajta !Svako dobro živi i zdravi bili!!!

Autor:Goran Popnovakov 2016

 

 

Advertisements