VOJVOĐANSKE ČARDE

28-carda-florida-mala.jpg

Čarde su vojvođanski brend, o kojima se, na žalost, još uvek malo zna, pa su i dalje manje posećene nego što to zaslužuju. Na ovim prostorima postoje stotinama godina.Sama reč čarda je persijskog porekla i znači nadstrešnicu na četiri stuba, pravljenu za putnike namernike i konje da se sklone od sunca i kiše. U tim staništima je potom počelo da se prodaje piće,pa hrana. Vremenom su došli i muzičari, najpre gajdaši pa tamburaši, a mogle su da se iznajme i sobe za prenoćište. Čarde su kasnije počele da se grade kod skela, koje su prevozile ljude i stoku na drugu obalu Dunava, kao i na mestima gde su rado pristajale barke, uključujući i tegljače i dereglije na njihovom uzvodnom putu ka Pešti i Beču.

images

Čarde su uvek bile oaze mira, zelenila,svežine, dobre hrane, razbibrige,dobrog provoda. To su mesta za antistres terapiju, rasterećenje od briga svakodnevice i dobrog zalogaja, pogotovo za ljubitelje riblje čorbe i sveže pečene rečne ribe.

Volim naše čarde. Ali, one prave, neiskomercijalizovane, bez reda parkiranih džipova i telohranitelja za drugim stolom.Volim čarde gde su gosti domaći. I one koji su drugi dom ribolovcima. Čak riblju čorbu i ne volim da kušam u kućnim uslovima. Ne može mi čorba u trpezariji biti ista kao koja se jede dok ti miris Dunava golica nozdrve, talasi daju ritam kojim slušaš, a zvuk tambure puni srce.

Volite li čarde ? Koja je to gde se najbolje jede i najbolje pune baterije ?

Evo nekoliko čardi da se malo prisetimo kakvih lepih mesta postoje u našoj Vojvodini nažalost nekih više nema sticajem okolnosti koje su nastale vraćanjem crkvene zemlje manastiru u Kovilju njenim rušenjem i nekih nerešenih imovinskih odnosa,ali postoji obećanje da će se baš na tom mestu opet pojaviti nekadašnja čarda,, na kraj sveta „

“U Kovilju ima čarda,koju zovu ‘Na kraj sveta“
Boemi joj dali ime,kad su pili jednog leta.
Tu se uvek jelo,pilo,pevalo i veselilo.
Nikom ništa to ne smeta,što je čarda NA KRAJ SVETA!
Na ovom mestu su mnogi,sa pesmom čekali jutra,
Tu niko mario nije,šta će mu doneti sutra!“
/Đoka Varenika/

Mnogi gosti vični slikarskom kistu ili pesničkoj reči ostavljali su tragove svog boravka na ovoj čardi.Tako su zidovi salaša ukrašeni i spolja ali i iznutra mnogim slikama i stihovima.Koviljski pesnik Miroslav Koledin napisao je,a akademski slikar Žika Miškov ‘namolovao’ je pesmu na zidu čarde:

Pokraj vode seo panj,uz Arkanj.
Iskočila jedna štuka kao ruka,
Čika Pera brže bolje,
Baš je bio dobre volje
Štučetinu da zakolje.
Ispod potopljenih grana
Snašao se za šarana.
Nešto malo smuđetine
I dunavske sometine.
Za čas puna torba
pa će biti riblja čorba.
Čika Pera bem’mu sveca
U kuvanju nema premca.   
Vatra gore,kotlić krčka
U Arkanju neko brčka.
Svira Toza,Pera peva,
Tima s kontrom ne okleva.
Dok Pisari bas udara
Tu se toči i dudara
Oko čarde bagrem cveta
To je život na kraj sveta!

Ova čarda je jedinstvena i po dudovima koji je okružuju.Najstariji ima dva veka.Ostalih sedam su mnogo mlađi,ali dovoljni da se svakog leta ispeče rakija da gosti mogu da je piju cele godine.Ovde ona izgleda fantastično.Hladna,iz fraklića,uz ljuto-slatko-kiselkasti ukus traži još koji fraklić ili vruću čorbu i domaći mekani koviljski hleb. Kakva lepota ovo nema nigde…Na obali Velikog Bačkog kanala,na izlasku iz Sombora prema Apatinu,već šest godina radi riblja čarda Andrić.Za to vreme taj ugostiteljski objekat posetili su mnogi i postali mu verni,a svakodnevno ga posećuju gosti iz gotovo svih gradova Srbije ali i okolnih zemaljaU enterijeru u kome dominiraju cigla,velika peć koja tokom zime zagreva salu i moderan šank,ukrašen čašama i flašama kvalitetnih pića,posebnu draž ima bašta,koja se stepenasto spušta prema vodama kanala na čijoj je obali pristan za čamce. Na meniju čarde Andrić nalaze se specijaliteti od rečne i morske ribe,a o ribljem paprikašu koji se ovde priprema,pričaju se prave legende.Probrana francuska, italijanska i domaća vina i ljubazna i profesionalna usluga detalji su koji boravak na čardi čine prijatnim i nezaboravnim. 

Čarda PIKEC je prva čarda na Dunavu na koju će te naici, ako se spustite Dunavom iz Mađarske. Naselje se zove Baracka. Specijaliteti su vise nego izvanredni,a paprikaše kuvaju majstori iz Monoštora,sta više reći...Čarda ŠTUKA,na Monoštorskom dunavcu(stari tok Dunava),Gornje Podunavlje, u blizini Kupusine i okolina. Do nje je moguće doći peške, na 2 točka kroz šumu ili vodom. Prilično je“skrivena“ i teško ju je naći.

Jedete ribu koju sami donesete ili kupite od lokalnog ribara. Može se i noćiti uz minimalan komfor. Čarda EKOLOŠKA UČIONICA, dunavac, Gornje Podunavlje, Baračka nedaleko od Bezdana. Veoma nesvakidašnje mesto,osim ribljeg paprikaša mogu se jesti i drugi riblji specijaliteti, riblja pašteta, itd. Može se i noćiti u barakama, postoje i tuševi i uredni toaleti. Mogu se iznajmiti čamci, pecati,šetati kroz šumu trim stazom,itd. Za mene naj.. mesto…Ime ‘Florida’za za čardu baš nije primereno ili bar čarda nije nešto što bi se iza takvog naziva tražilo…

Na čardi ima svega. Ispod nogu ti protrčava kokoška i prase, pored ti se šeta magare i konjić. Za one koji očekuju da osoblje titra oko njih ovo nije mesto koje treba da izaberu. Konobari su tu,možeš ih dozvati, ali te ne dave svojim prisustvom i zapitkivanjem. Tri puta sam tražio meni…Isti smo dugo proučavali. Odlično smišljeni nazivi, neki i da te zasmeju. Čorba je odlična. I paprikaš. I neštinsko vino.

Čarda KOD ŠVABE, Gornje Podunavlje, dunavac, u vikend naselju Dondo nedaleko od Bačkog Monoštora. Do nje se stiže dolmom ili kroz gustu šumu. Čarda BRUNAI, Monoštorski dunavac, Gornje Podunavlje, u blizini Kupusine.Za uživanjeČarda SMUĐ, Monoštorski dunavac…Čarda Kapor….Postoji 60 godina i renovirana je pre par godina..

Mesto za odmor izmišljen pored vode…

Iz Gložana do Dunava ima oko 3,5 km. asfaltiranog puta. Pored čardi je i malo vikend-naselje sa mestima za kupanje.

Restoran Ribnjak nalazi se na оkо 7 km od Bečeja, na putu ka Bačkom Gradištu, u samom srcu Vojvodine. Atraktivni riblji restoran smešten je uz samu ivicu ribnjaka Bečej, koji predstavlja najveći ribnjak u Bačkoj i jedan od najvećih na teritoriji Vojvodine. Bogatu turističku ponudu restorana Ribnjak upotpunjuje jezero za sportsko pecanje površine 4 ha. Na ovom objektu postoji 30-tak mesta predviđenih za pecaroše koja su posebno uređena. Jezero je poribljeno šaranom i somom, a radno vreme je od 06-20h, svakim danom, sem ponedeljkom. Sezona za sportsko pecanje traje od 1.aprila do 31.oktobra.

Kapetanski rit Ribarstvo Kanjiža je šaranski ribnjak, osnovan 1953. godine. Nalazi se na samom severu Srbije i prostire se na više od 642ha površine. Prvi je ribnjak u Srbiji koji je dobio sertifikaciju ISO i HACCP 2008. god

Na Muškom štrandu na Paliću, nedaleko od mola i termalnog bazena, nalazi se kafe-restoran, čarda Kapetanski rit. U ovom restoranu se služe riblji specijaliteli, riblji paprikaš, riba na žaru-isključivo ribe iz ribnjaka Kapetanski rit.

U restoranu su u ponudi i vina iz lokalnih vinarija. Čarda ima dve terase sa pogledom na jezero gde se u toku letnjih meseci uvek može osvežiti ili prisustvovati nekoj od zabava tokom vikenda. Lapu Petar-Braša, profesor fizičke kulture, rođen je u Beškoj davne 1946. godine u alaskoj porodici. Alas je bio njegov pradeda, deda, otac, generacije su se rađale, odrastale, živele i umirale pored Dunava.

Ljubav prema reci i život na njoj nagnale su Brašu da se otisne trbuhom za kruhom sa suprugom Milicom u Nemačku. Tamo je teškim radom zaradio prve pare sa kojima je mogao da ispuni svoj san. Kupio je čardu u Begeču od tadašnjeg vlasnika koja ni izdaleka nije imala današnji izgled.

Nakon više decenija požrtvovanog rada gazda Braše i čitave njegove porodice čarda poprima sadašnji izgled i oblik. Prošlost, sadašnjost i budućnost ove porodice, ovih vrednih ljudi vezana je za Dunav i ovu čardu. Svojim vedrim duhom, umećem i ljubavlju prema ovom poslu pružiće vam gurmanski ugođaj poznat nadaleko jer jedna je čorba kod Braše.

Na samoj obali palićkog jezera nalazi se specijalizovani riblji restoran„ Riblja čarda ”. Sagrađena je osamdesetih godina XIX veka i zaštićeni je spomenik kulture, a uređena je u stilu građanske čarde

Najtraženiji specijaliteti su:crni rižoto, filirana riblja čorba, riblji čvarci, šaran Dorožmai, salata od hobotnice, smuđ „ Orly”.

Nadam se da sam vam uspeo dočarati svu raznovrsnost i lepotu naših čardi…

Autor:Goran Popnovakov 2016

 

Advertisements