NOŠNJE VOJVODINE

 Viševekovna preplitanja slovenskih, ugro-finskih i germanskih naroda na području Panonske nizije i Podunavlja dovela su do zajedničkog života brojnih etničkih grupa na današnjoj teritoriji Vojvodine–Srba, Mađara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, Nemaca i drugih. U istorijskom razvoju svi narodi su sačuvali i određene posebnosti–običaje, narodnu nošnju i slično. Narodna nošnja Vojvodine krajnje je inspirativna,a neki stariji stanovnici ovih krajeva i dan danas brižljivo čuvaju neke od ovih odevnih komada od neprocenjive vrednosti. Narodna nošnja izrađivala se od isključivo prirodnih materijala kao što su vuna,lan,pamuk, biljna vlakna konoplje.

Бачка женска ношња

Muška narodna nošnja bila je sačinjena od platnene odeće u beloj boji nošene odmah do tela. Činile su je široke gaće i jednako široka udobna košulja. Preko toga nošen je crni štofani prsluk ili prsluk izrađen od somota i svile. Kad malo zahladi, u jesen se ova odeće upotpunjavala suknenim kaputem zvanim kabanica ili, drugačije,doroc. Pošto je platno bilo vrlo tanko da bi se samo nosilo i tokom hladne zime,preko gaća su nošene štofane čakšire u crnoj boji, dok se preko košulje oblačio kaput iste boje. Nošen je i pršnjak i krzneni kožuh, ali i krznena duga odeća opaklija, ducin ili bundaš

бачка ношња

No, postojale su i muške bele platnene suknje koje su se nosile prilikom određenih svečanih prilika i to leti.Bile su plisirane,a uz ivicu ukrašene ažurom,odnosno izvlačenjem žice iz osnove.Međutim, posle prvog svetskog rata muškarci su potpuno prestali da se odevaju u suknje.vojvođanska narodna nošnja

Ornamenti na odeći

Veoma se držalo do ukrašavanja ne samo suknji, već i gaća i košulja. Košulje su se najčešće ukrašavale u predelu grudi, belim ili vezom u zlatnoj boji. Ti vezovi su se nazivali plastroni, nedra ili formeti. Iako su štofani, somotski ili plišani prsluci uglavnom su bili crne boje, momci su ih nosili ukrašene vezom koji je ,kako bi odevni predmet Veličina, način izrade veza i odabrani motivi prikazivali su bogatstvo momka koji nosi prsluk. A na nogama…izgledao još bogatije, bio zlatne ili srebrne boje. 

                          

Što se obuće tiče, leti se svečana narodna nošnja upotpunjavala lakovanim kožnim čizmama ili kožnim opancima. Međutim, oni siromašniji nisu mogli da priušte ovakvu udobnost svojoj nozi, te su nosili papuče. Zimi su takođe nošene kožne čizme ili opanci sa obojcima čiju su ulogu kasnije preuzele čarape. U predelu Bačke, muškarci su tokom zime nosili drvenu obuću, klompe sa kojima je bilo lako hodati po klizavici i snegu. Pošto su pravljene od drveta u kojem je bilo teško ostati toplih nogu, u klompe su stavljali slamu ili seno, pa su zbog toga uvek morale biti veće bar za jedan broj.

NARODNE NOŠNJE — SREM

„Sremačka nošnja se puno razlikuje po dobu iz koga potiče, po kraju ili nameni.. Odlikuje se karakterističnom belinom, koja je ukrašena belim vezom, zlatovezom, raspletima. Jeleci i kecelje su od pamučnog pliša, ukrašeni zlatovezom.“

NARODNE NOŠNJE — BANAT

BANATSKA NOŠNJA—Osnovu banatske nošnje čine košulja i „gaće“ili čakšire i njen kroj, materijal i tehnika izrade prastarog je slovenskog porekla. Nazivi:platno, sukno, tkanje, rubača, rub nalaze se u svim slovenskim jezicima, dakle praslovenskog su porekla. Isto tako i nazivi: nogavice, ručnik, opanci, plašt, vuna, gaće…

Već sam materijal(lan, konoplja)i način izrade upućuje da je ta odeća postala nošnja ratara. To je osnova banatske nošnje i u tom čistom obliku ona je panonsko-skitskog tipa, dok zlatni vez koji se pojavljuje na pregačama i jeleku ženske nošnje upućuje na orjentalni uticaj.

Iz svakodnevne upotrebe, narodna nošnja je izašla iz upotreba već krajem XIX veka i to prvo kod Srba. No jedan deo ženske narodne nošnje—oglavlje—kapa zlatara sa dve duge trake ukrašene kamenčićima, biserima i šljokicama sačuvao se kao znak prestiža do kraja prve decenije XX veka. Nosile su je neveste i tek udate žene iz imućnijih paorskih kuća. Nju je za venčanje nabavljala mladoženjina kuća. U celom Banatu bilo je dosta vezilja koje su svoj rad naplačivale u žitu ili novcu. Najtraženija među veziljama bila je Kata Lončarski zvana Zlatarka iz Melenaca čije su dve kćerke takođe bile vešte vezilje. Kata, po kojoj je porodica Lončarski dobila nadimak(špic name)Zlatarov je 1884. godine dobila nagradu I reda u Novom Sadu i u Budimpešti 1896 godine za odevne rukotvorine izvezene zlatnom žicom.


Cvetovi različitih veličina i uglavnom svetlih i punih boja(uticaj baroka), uklopljeni su u određeni ornamentalni oblik. Na ručnim radovima iz ovih krajeva koji su ukrašavali različite odevne predmete i predmete za pokućstvo, uglavnom su za ornamentiku korišćeni različiti floralni motivi. 

Ma kolike godine progovarale iz tih šara, pojedina vezilja morala je da prođe svoje lične stvaralačke radosti i bolove dok ih je složila i „pokitila“. Ona možda nije spavala dok nije sve to složila baš onako na rukavu,a onako na grudima.Možda se molila i postila, mučila se i tražila. Nešto je preuzela i kopirala,nešto je i samo izlazilo iz ruke…Čitava skala njenih osećanja,od sujetnog nagona za kićenjem i lepotom, za dopadanjem i osvajanjem,erotskih impulsa, strasti i temperamenta, pa sve do onde gde počinje mistični strah pred višim silama, odbrana od zlih očiju i uroka i težnja za simbolskim izražajem najskrovitijih želja-čitava ta skala progovara iz jedne jedine ornamentske kompozicije.


Madarska nošnja iz Doroslava

Romske narodnje nošnje

Slovacka nošnja iz Bačkog Petrovca



Bunjevačke narodne nošnje

Rusinska Nošnja



Šokačke nošnje

Crnogorska narodna nošnja Kultura današnje Crne Gore je očaravajuća, baš kako crnogorska veličanstvena istorijageografski položaj nalažu. Crnogorska narodna nošnja je izuzetno bogata, elegantnih modela, kombinacija jarkih boja, sa bogatim zlatnim vezom. Radi uklapanje u nošnju,vez je u zlatu, što tradicionalnu nošnju Crne Gore čini jednom od najlepših u Evropi, a radniku koji izradjuje nošnje, za par–mušku i žensku narodnu nošnju treba oko tri meseca. Svaku oblast koju su nastanjivali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna narodna nošnja. Po načinu odevanja prepoznavalo se ne samo odakle je ko nego, naročito u mešovitim etničkim sredinama,i kojoj etničkoj, odnosno nacionalnoj zajednici pripada.

Evo koliko sam uspeo da vam dočaram raznovrsnost i lepotu narodnih nošnji u Vojvodini ako sam nešto propustio da spomenem slobodno me podsetite ?! Sadržaj u vidu slika i nekih tekstova preuzeto sa interneta da bi se ispunila forma članka i samog sajta ! Hvala na pažnji  svako dobro živi i zdravi bili !!!

Autor:Goran Popnovakov 2016

Advertisements