TEJKA

Moram vam nešto kasti imao sam tejku babina rođena sestra koja se nikad se nije udavala, dece svoje nije imala ko zna zbog čega, da li što je imala veće škole od mog babe ili je tako htela niko nije doznao zbog čega. Deda je hteo davnih dana da je uda za nekog činovnika u opštini, pa za nekog doktora, trgovca, oficira, žandara, bricu, poštara, pa čak i za našeg popu iz sela. Uvek je ona tu nešto odugovlačila, tražili im manu, te je ovaj mali, te je ovaj visok, te ima brkove te nema brkove. Te vidi kakav šešir ima, kako hoda te nema on para i sve tako samo da se ne uda ?!

Dovodili joj đuvegije iz sela sve viđenije ljude iz grada, bogate trgovce, pevali joj serenade na kibicfensteru i obećavali joj kule i gradove. A imala je razloga da ih tretira ne bez razloga kako sam sa slika video Boga mi bila je prava lepotica da se ne postidi nigde da ode. Uvek lepo obučena i nameštenu frizuru, lakirane nokte i hodala kao neka filmska diva. Gde god da se pojavi pravila je pravu pometnju među muškim svetom a među ženskim pravu ljubomoru sa komentarima- Eno je opet ona namiguša ?

Kako nam je naš baba spominjao jedno vreme nije živela sa nama putovala je po svetu, beše za doktora završila često se javljala ali je slabo dolazila ?! Slala nam razgledinice sa putovanja i gde je bila sa puno pozdrava kao i razne pakete. A kad dođe to je bila fešta svaki put donese nam neke lepe stvari što ovde nije bilo da se kupi ?! Samo nas je ljubila i govorila ja sam vaša tejka i sve vas volem a i mi smo nju voleli makar što je retko dolazila ?! Ali nam se uvek javljala da je dobro i gde se nalazi i šta radi čas iz Nemačke, čas i z Engleske pa iz Amerike i na kraju iz Afrike kad se vratila jedne godine. Godine su prošle mi odrasli, tejka nam ostade ista sa istim onim osmehom, stasom i hodom. Vreme kao da nije imalo uticaju na nju uvek vedra i nasmejana prepričavala nam je njen život šta je radila i gde je sve bila. Beše bila doktorica i pomagala je svugde gde je trebalo, a na pitanje o njenom privatnom životu beše smo ostavljeni bez odgovora i o tome nije želela dalje da priča ?!

Zaradila lepu stranu penziju i još što god što je donela gde smo i mi imali koristi kad smo se ženili ja i braća svakom je kupila kuću i još što god pride da smo je zbog toga još više voleli. A ona nam uvek odgovarala- Ja sam vaša tejka i sve vas puno volem ta vi ste moji !!! Kad jednog proleća kad smo mi već skućili i imali svoje porodice nađu je na kauču pored radia slušajući neku emisiju o nekim ratnim veteranima iz drugog svetskog rata kolko smo uspeli razumeti sa englekog jezika.

Sahranili smo je pored babe i naše matere sa natpisom našoj voljenoj tejki spomenik podižu tvoji nećaci. U kući gde je živela među stvarima nađosmo stare slike iz rata sa jednim engleskim oficirom u zagrljaju i gomilu pisama napisano na engleskom. Gde smo kroz njih doznali da je bila pred udajom sa engleskim oficirom i njihove intime, doznavši još i da je pred sam kraj rata poginuo u obaveštenju koja je dobila od engleske vojske tih godina…

Autor:Goran Popnovakov 2018