PRIčA MOJA

Pripadam generaciji onih godina kada su gajstabajteri krenuli put Evrope poput Nemačke, Austrije i drugih severnih zemalja u potrazi za boljim životom i srećom daleko od nas i naših života. Mada ne može se reći da je tada tako bilo loše fabrike i firme i druga preduzeća su radila punom parom, delili viškovi i regresi davani stanovi i placevi za sve radnike koji su ih zatražili. I na više godina kredite isplaćivali bez problema odlazak na letovanje porodice sa decom i zimovanje se podrazumevalo.

1486464258.jpg

Život u zajedničkoj državi jeste bio težak sa nasleđenim problemima ali daleko od toga da se moglo reći da je bio greška?! Neki su negodavali i stalno tražili neku pukotinu u sistemu i samostalni život koji su težili svi narodi ponaoosob. Hiljade priče običnih ljudi može se pisati u nastavcima romana i tomovima kako je svako to doživljavao na svoj način ? Ali niko ne može da kaže da nije imao bar neku šansu u svom životu da sebi stvori neki kućerak ili kupi stan tih godina. U to niko ne može da me ubedi da nije mogao i nije bio u mogućnosti čak i najveći neradnici i kockari su uspeli u životu.

run-1321278_960_720.jpg

E to nekom nije odgovaralo da ljudi lepo žive, scenariji užasa i nesreća svi znamo kako je ispalo na kraju. Šta smo dobili jedno veliko da ne psujem ovde i neko ne uvredim, gde su ti sad teoretičari i planeri sad ? Nema ih nigde opljačkali i uništili sve nas, a onaj dobro poznat tekst iz Čorbine pesme- Za ideale ginu budale još jednom je dobro odrađeno na delu sa ostatkom bede i sirotinje koji su im slepo verovali. A i sad ništa se nije promenilo, kao da se istorija ponavlja ponovo i mogu samo da se sećam onako lepog života i sretnog detinjstva koji smo svi imali kao klinci iz tog doba. Jurili za loptom trčali po parkovima i igrali žmurke do kasno u noć sa svojim drugarima sa jabukom u ruci prepričavali crtaće i akcione filmove sa prvog kanala.

jugoslavijaraspad_0_0_468X10000.jpg

Da li današnja deca mogu to da potvrde nisam siguran u odgovor da li ćemo dobiti iskren uz sve ova moderna čuda koja imaju i na koja su navikla, rode se, završe škole i pravac dijaspora u neizvesnu budućnost i put koji je neminovan za sve njih. A mi ostajemo kao svedoci koji se sećamo i ostaci građevina iz lepog vremena kojeg više nema ?!

Autor:Goran Popnovakov 2018

Advertisements