TOCILJANJE
– Ajmo Mito na tociljanje tamo pored dede Sretine kuće ima jedno brdašce napraviše onomad. Za nešto su kopali samo ne znam zašta pa da se spuštamo malo spomene Pera najbolji Mitin drugar iz drugog sokaka. A napolje baš napado sneg i debeli minus beše, a mati viče iz kujne- Obuci se Mito nemoj da se naladiš, znaš da si onomad bio bolestan. I tako otidu oni sa sankama da vide kakvo je to mesto jer nečemu vredi i da zovu ostale derane iz sela usput…
Dospeli tamo i oma su krenuli da se sankaju i tociljaju onako baš da su dobro uglačali stazu kad dospeše i dobro poznato društvo iz njihovog šora. I oma napraviše turnir ko će dalje i ko će brže preći stazu koja je baš bila duga i klizava sa brda koja im je bila kao odskočna daska. I tako redom se spuštali neko sankama, a neko sličugama napravljenim od nekih drvenih gajbi. Kako se staza nalazila naspram deda Sretine kuće, tako su sve bliže spuštali do njegove tarabe i kuće koja se tako uglačala ko da su vode bacili na nju da nisi mogo ići peške tuda.
Prođe sat i frtalj kad neko od derana kaže- Ajmo kući dosta smo se sigrali idemo kući na ručak, a Mita i Pera spomenu- Još koji put da se spustimo i mi ćemo za vama ?! I tako Mita sedne na sanke i kako se zaleti probi deda Sretinu tarabu i preleti preko cele avlije i upadne u onu iskopanu rupu. A ta rupa beše septičku a ona već dopola napunjena da kad je upo mal se nije udavio ? Počne da viče- Upomoć deda Sreto pomagajte ! Izleti deda Sreta oma iz kuće u prvi mah nije znao šta se desilo, samo je čuo neku lomljavu. Kad ima šta da vidi ono deran iz dugog sokaka upo kod njega nenajavljen pa stade kazivati-Ta čiji si ti derane i koji ćeš očin tu u septičkoj ? Jedva ga izvuče sa nekom motkom a on sav kaljav ko neko prase da se valjalo u svinjcu. A tek što je smrdeo da mu se trag čuo kroz celi šor a vala imao je da štrapacira do kuće.
Dok je išao šorom videše ga i drugari takvog umeljenog da su se počeli cerekati i čikati- A svaka ti čast Mito postavio si svetski rekord u tocijanju, moraćeš sutra ponoviti rekord ?! A kad ga mati i baba videše bili su zdravo sretni da mu nisu dali da uđe u kuću sve dok se nije dobro izvaljao po snegu i malo sprao od prljavštine. Mati oma stavi veš lonac vode da se ugreje na šporet i one njegove stvari potopi u korito da se malo ukiseli, a njega dobro sirkačom oprala.
Cela kuća je posle još danima lepo mirisala na cveće što je onomad dono Mita od dede Srete. Nije pomagalo ni luftiranje i svo sirće koje je fajtala po kući i koje šta. Valjda se miris uvuko svugde pa i u noseve svih da su imali utisak kao da sede u svinjcu..I naravno naš Mita beše kažnjen klečenjem u ćošku sa kojim klipom kuruza na kolenima i neizlaskom iz kuće danima. Baba je moro srediti deda Sretinu tarabu i još što god posle toga, a Mitin rekord ostade upamćen kao najduži u istoriji tociljanja u selu i šire ?!
