LJUBAVI MOJA

 Ljubavi moja, nedostaje mi tvoje plave oči koje bi čak i kišno nebo razvedrilo.

Nedostaje mi tvoj osmeh koji je bio svetliji od sunca,

Nedostaje mi tvoje crvene usne koje su jednom ljubile moje i ja tvoje.

Nedostaje mi tvoja plava kosa koja miriše na ruže iz moje bašte.

Iz bašte i ružu koju sam ti poklonio kad smo bili sami.

Nedostaje mi tvoje meke ruke da me miluju i govore gde si pile moje i srećo moja.

Nedostaješ mi ti…I nisam ti nikad rekao da te volim i zato jedino žalim što si otišla prebrzo bez pozdrava daleko preko mora i planina preko ivice horizonta.

images

A dugo očekivano pismo nikad da stigne a eto prošlo je i pet leta.

Otkad te nema da te opipnem i omirišem tvoju sjajnu kosu i meko telo.

Maštao o sreći i životu tom na pustom ostrvu usred okeana i drvetu maslina

Uz čašu vina u čamcu uz zvuk ptica i omiljenih tonova.

Al eto ostade jedno sećanje i trenuci sreće voleli se ko niko pre i dogorele sveće pored nas koje smo imali mi.

I opet na glas kažem- Nedostaješ mi ti…

Autor:Ilija Popnovakov 2019