JA PA JA

Uf al JA volem one što dreče-JA, pa JA ?! Ima ih ko sitnih svetaca koj vele- JA sam najbolji, najveći  i najlepši. Što JA znam da radim moleraj, zidam popravljam struju i vodu, stavljam pločice i parket. Volem da kuvam kotlić, pečem roštilj i što mogu da pojedem a to je posebna priča. Što JA mogu da popijem piva, rakije, vina i špricera pa to to ti je čudo jedno ?!

A što sam JA švaler pa nema me nigdi u selu i šire…Odvajam sve raspuštenice i udovice, peru mi noge i spremaju sve što je volem od supa, čorbi, mesa i kolača…Volem da odspavam posle ručka i niko ne sme da me dira i ne daj Bože budi ondak sam zdravo besan i znam da lupim šaku o astal i kažem ženo kuvaj kafu ?! JA sam gazda u kući i samo se moja reč sluša i poštuje, a kad nešto nema u špajzu zna se šta je činiti- Ženo teraj na tavan i donesi slanine i šunki da jedem i još ladnog špricera pride donesi..

Znao sam nekog dođoša Zdravka koji se tako hvalisao da je muški prav i da se s njim nije igrati dok nije doveo neku udovicu crnogorku i čopor dece koja dođoše s njom iz Pljevalja koja mu je Boga mi dobro zapržila čorbu..Hvalio se jedno vreme a ondak spuvao se ko papudžarski mačak i posle toga samo ćutao i mislio o lanjskom snegu i kolko ima do zrelih šljiva ?! Napravila mu je džumbus u kući da je morao pobeći u čobansku kuću što beše na njivi i jedno vreme glumio strašilo i plašio vrane od posejanih kuruza..

Kad je smogo hrabrosti i htede se vratiti kući da pokaže svoje JA a ona se vratila svojima u rodni kraj odnevši mu sve novce, jorgane, perjane jastuke kao i po slanine, šunke i sušenih kobasica dozvavši svoju braću sa koli odnevše mu još što god iz kuće. Ostavši je praznu, čak i tapate sa zidova mu skinuše, jadan ostade sam a nije se ni omastio, a beše poznat ko veliki bećar u selu i šire.. I tako JA se pitam ima li asne pričati da sam JA najbolji ?!

Autor:Goran Popnovakov 2019