HVALA VAM..

E kako te reči sad zvuče posle toliko godina kulture i bontona izvedenog iz Bečke škole lepog ponašanja kroz istoriju naših naroda sa ove strane Dunava da smo imali šta i kome za koju priliku kasti a pogotovo frajlama kad ih negdi sretnemo na šoru il sokaku ?!

Gdi je svaka bila na svom mestu i imala svoju težinu na svakom mestu dal u pošti, opštini il dućanu a da se ne govori kad odete negde u goste gdi nikog ne znate pa kad treba da ostavite utisak ženskom svetu a vi se predstavite sa rečima- Ljubim ruke i dobar dan kasti frajla Juco il kako je vaša majka il šta radi gospodin tata ?!

Data reč se poštovala svugde i kod svih je ona značila sve i od obične reči data u bircuzu, dućana il sudu ona je bila pokretač svega i reč Hvala Vam i Hvala Ti je značila za bilo koju uslugu za pomoć il podršku al baš u pravom značenju svega tome. Time se čuvao obraz i sticalo poštovanje međ svetom i familijom i čuvanje tradicije naših predaka kroz kućno vaspitanje da bi se naknadno ta ista pomoć i usluga i vratila nekom koje je potrebna.

Zašto vam ovo kazujem a i ne moram da vas nešto posebno podsećam il opominjem kad svi znate kako se ljudi ponašaju, šta rade i misle gdi god krenete u ovom našem ne sramotnom, pokvarenom, zavidnom i lažljivom vremenu. Kad neko nekom kaže- Hvala Ti il Hvala Vam za bilu koju informaciju, pomoć il uslugu nije bitno šta se kaže nego kako se to izgovori ? I to možete videti na svakom koraku ljudi koji izgovaraju reči zahvalnosti bez trunke emocija, osećaja sa praznim pogledim gdi im se tačka zenita gubi negde u daljini. I mimike lica zbunjenih ljudi koji traže nešto preskačući preko vas i bez pardona kao da ne postojite samo ono što su oni naumili..

Zastanite na trenutak kad krenete negdi podignite malo gore glavu okrenite se i na levu i na desnu stranu i pogledajte da li ima nekog blizu vas i priupitajte gdi se nalazi ulica…A kad dobijete odgovor vi mu se iskreno zahvalite ali baš u tom pravom smislu tih reči, verovatno ćete dobiti povratan odgovor- Nema na čemu i drugi put ?!A kad bi svi samo malo imali ritam i osećaj za druge gdi bi nam bio samo kraj..

Autor:Goran Popnovakov 2019