GARI MOJ

Preturah nešto po ladlama starog astala nađoh zatureno pismo zaboravljenog garija iz detinjstva sa naznačenom adresom iz Nemačke i datum 15.07.2001 na njemu. Čitajući pismo dobijenog od svog garija iz svog rodnog grada koji je otišao onih prvih godina kada su sankcije pale i imali svu slobodu da putuju i krenu krupnim koracima napred što neko reče u bolji život..

Moj dobar drug sa kojim sam odrastao, momčio se i školu završio je rešio da svoj put nađe preko grane i imao je dobru startnu osnovu jer mu je tetka beše već više od dvaest godina u Nemačkoj živela. Sredila mu papire ali i on je više puta odlazio kod njih na raspust tokom onih godina, našao posao da raducka da raznosi pice i pere sudove u nekom restoranu dok nije našao posao vozača..Nije dolazio sigurno deset godina od kako se oženio sa svojom starom ljubavi devojkom iz kraja i našeg starog društva i dobio njihovo državljanstvo rođenjem njihove dece nekoliko godina kasnije.

Čuli smo se onomad preko fejsa kad sam ga slučajno našao pretragom jer nigde nje imao svoj profil napravljen kao da je u zemlju beše propao i tako reč po reč se podsetimo starih uspomena i momačkih vremena kada smo…A prve reči kad smo se čuli posle tolko godina je bilo- Hvala ti Đole što si mi se setio radi se ovde od jutra do sutra nešto uspemo da zaradimo al samo radimo za te račune..A ja se samo smeškam pa ga bockam sa pitanjima a video sam ti slike iz Španije sa mora, pa sa skijanja na Alpima i nekim društvom u Egiptu kad si bio..

Nisam ni završio sa zafrkancijom kad on počne kukati- Nema sad posla teško ga je naći nema u tvojoj struci..Kao da sam ga ja zvao da mi nađe posao il što god drugo a možda i jesam đavo bi ga znao nisam razmišljao o tome..Završih sa njim razgovor i osta neka praznina između nas kao da nikad nismo bili drugovi i delili istu pljugu i zadnje pivo iz gajbe…Prođoše dani i meseci od kako se nismo čuli nalog na društvenim mrežama izbrisan a njegove objave od ranije više ne postoje. Njegovi roditelji pomreše tokom ovih godina tako da nisam ni uspeo da ih vidim i sretnem, ali samo znam šta mi je na odlasku govorio- Čim se skrasim ja te povlačim iz te zabiti gari moj…I eto ostadoh da se sećam, da sam imao jednog jedinog garija jednom davno..

Autor:Goran Popnovakov 2020