NAŠIM LEPIM


Krenem ja tako da se vozikam na točkovima bajsa ulicama našeg velegrada koji se značajno raširio posle najezde došljaka našeg sunarodnika sa severa, juga istoka i zapada. Koji su za jednu prodatu kravu il starinu od kuće dospeli u naš bajkoviti srećni narastajući gradić kulture i tolerancije na obalama najveće Evropske reke..

Krenem vamo na levu stranu iz mog kraja preko mosta i najlona sa desne strane pa skrenem na kej pored narastajućeg Dunava a ono sami pecaroši sa sindikalnim dozvolama pecaju što god i vade sa meredovom somove kapitalce i što drugo za riblju čorbu i roštilj pride koji se smešio. A vatrica palila sa druge strane u onom šumarku oficirca i skrivenih pogleda radoznalaca.. Sunce baš dobrano izašlo na horizontu i pržilo sa takvom žestinom ko da smo negdi u Africi a ne u srcu Evrope

Odvozam se tamo skroz do onog novog mosta koji spaja Srem i nas i pređem ga onako u jednom zaletu do Mišeluka a ono neki silni motoraši se skupiše kažu imaju neki svoj festival svake godine u isto vreme sa dodelama nagrada i priznanja najbolja kaciga, najmotor..A posle se provozali bulevarima da ih svi vide i zavide kakve motore i curice imaju ovi divlji vozači i lafovi u srcu što svima pomažu svojim humanitarnim akcijama. Odatle se vratih onim novim starim Žeželjevim mostom i nešto gledim kako se onaj neverovatni divlji Ginisov vozač popeo na stub istog mosta sa onim kršem od Juga i motorom i tako slikao za uspomenu i dugo sećanje a posle toga završio u mardelji kako i je i počeo pre bega iz istog ?!

Nešto mi se nije išlo kući pa skrenem levo u Partizansku, pa u Kisačku odem do Pašićeve pa kroz Zmaj Jovinu celi centar projurim i završim u Dunavskom parku da malo oduvam..Odande opet na kej pa se vratih celim bulevarom do stanice skrenem levo u Rumenačku pa kroz celu Detelinaru se nađem na Bistrici pa se mislim dal celim bulevarom odem prema Veterniku ali…Guma se počela već izduvavati dal sam negdi naleteo na ekser il staklo ne bih znao i jedva se dogegam do kuće, više sam ga gurao neg vozio..Uletih u kuću ni noge nisam opro sproštam se na krevet i zaspim do večeri. Kad ustadem a ono sva svetla pogašena i svi spavaju a ja u čudu pa gdi su svi..Nisu hteli da me diraju jer sam se kažu tako jako umorio ni ručao beše nisam pa me nisu hteli dirati..I tako prođe još jedna moja avantura kroz velegrad koji se obiđe u jednom dahu u jednom danu..

Autor:Goran Popnovakov 2021