SVUDA POĐI

Visoko, višlje preko brda i dolina, turskim kaldrmama, neasfaltiranim putevima i uskim kozjim stazama pastira i čobanica sa Ovčara i Kablara i dolazak na kraj sveta gde se klima i ljudi prepliću na visokim i oštrim grebenima sa pogledima preko visoravni koje se gubi u daljini tamo daleko do mora i onamo sa druge strane gdi je što južnije to tužnije…Veličanstva tura koja nas je baš namorila srećom vreme nas je poslužilo i videsmo čudesne predele sa kapljicama kiše koje su ispadala na visoke omorike i jele sa kojih su se slivale iste i u gustoj magli gdi se nije video prst pred nosom gubio svaki naš trag u krivudavim okukama…

A sa druge strane dospeli u rajski vrt visoravni gde se spajalo zemlja i nebo sa stadima krava, koza i krdima konja puštenim po gustim livadama koje samo anđeli mogu da stvore a ljudi da uobliče do savršenstva. Prekrasne slike kojim se golim moglo videti i zapamtiti samo jednim škljocom na dugme fotoaparata sačuvati od zaborava…

Posle nezaboranih doživljaja i spuštajući se niže u ravničarske predele jedva dočekasmo našu buku, našu tišinu, našu gužvu naše sve…Što kažu svuda pođi kući dođi...

Autor:Goran Popnovakov 2021