НАШЕ СЕЛО

Постоји једно село близу Новог Сада, Бечеја и Сентомаша са вредним и добрим људима са свим својим врлинама и манама који ту живе вековима покрај Тисе која протиче мимо њих.

Гди врсни пецароши су умели вадити из ње добре комаде штуке, смуђа и белих риба баш онако добре за пећи на таландари и кувати чорбу у великачком котлићу за педесет и више људи и са којом флашом белог вина и сифоном правили зимски ил летњи шприцер онако одока да не зафали. А пре тога знали попити коју домаћу дудовачу ономад печену да се мало загреју пре свега ?! А ондак коштали онако успут све по реду и којечега што је ко доно на обали Тисе да им прође време..

Толико година се обавља позната манифестација у родном селу мога деде и мојих корена од којих водимо сви ми са нашим презименом и осталих староседеоца без уобичајеног префикса ИЋ на крају ?! Једно лепо село са великачком главном улицом када се уђе од Сентомаша и дуж Тисе која излази на стару цркву. Где се сваке године окупљају стари и нови зналци и сладокусци нуде који своје месне рукотворине са свим својим миомирисима печених кобасица на таландари, свеже истопљених чварака, кулена и сланина прсте просто да полижетe колко све то лепо изгледа и мирише ?!

Сваке године и метром дуже мајстори свог заната доказују себи и другима гди им је граница и колико су напредовали у свој тој месној уметности и као признање свега тога Гиниса као награда за сав тај уложени труд. Наше село постаде културна дестинација свих љубитеља добре хране и капљице гди једно без другог не иде а људи у њему остадоше исти онаки какви беше били и пре свега овог циркуса који се сваке године обнавља за широке народне масе.

И од мирног села крај Тисе Бога ми постадоше прави домаћини за памћење и пример за сваког..Е то сам хтео да вам рекнем одакле су моји корени где је награђивани писац из мог племена како кажу као и деда на којег сам поносан који је био прави маестро са чекићем, а његова дела завршише у музеју на Петроварадинској тврђави као сведоци некадашњих времена..

Аутор:Горан Попноваков 2022