U SLUŽBI NARODA

„‘Državni posao’ više se ne emituje. I tako, kao da su nam oduzeli dnevnu dozu smeha koja je pomagala da preživimo monotoniju. Umesto da gledamo Boškića kako se muči da objasni nešto što ni sam ne razume, Torbicu kako filozofira da je sve besmisleno i Čvarkova koji se pravi da ga ništa ne dotiče, ostali smo sami sa svojim fasciklama i kafom koja se hladi.

Serija je bila kao ventil – kad ti se nakupi nervoza zbog papira, setiš se da je neko već ismejao tu muku i odmah ti bude lakše. Sad nema tog ventiliranja, ostaje samo tišina kancelarije i beskrajno čekanje na pauzu. Ali ironija je da ‘Državni posao’ živi i dalje – u citatima, u pričama, u svakom trenutku kad neko kaže: ‘E, ovo je kao u onoj epizodi…’.

Možda ga više nema na televiziji, ali mi ga i dalje gledamo, svaki put kad otvorimo fasciklu i pomislimo da je kafa jedina nagrada dana. Na kraju, ispada da je serija bila dokumentarac, a ne komedija – jer sve ono što su oni pričali, mi i dalje živimo, samo bez kamere i bez smeha.“