Beše jedno malo društvance koje je znalo dobro pojesti i dobro zagalamiti kad se sretnu u naletu radoznalosti i sete za starim vremenima koje su prohujale kao sa vihorom prisećali se dogodovština sa… Наставите са читањем →

Nakon vetrovitih i ladnih dana vikend je objasjan zracima sunca koje svima godi, razmilili se se svi po parkovima i šetnje korzoima blizu reka, deca se rastrčaše skrivajući se iza visokih drveća, bezbrižno… Наставите са читањем →

Dani lagano klize ka zadnjim trenucima zatrpanog i isplaniranog odmora pun zamaha četki i valjka buđavog li zida koji nam je izmamio neprijatan i ludački osmeh na oznojanom i naboranom li ga licu… Наставите са читањем →

Na obali Tise dim se izvija iz roštilja, znak da se ljudi okupljaju. Prvi maj donosi druženje, miris mesa i hleba, harmoniku što se meša sa smehom dece. U hladu bagrema stolovi su… Наставите са читањем →

Deset godina prošlo je k’o tren,a srce još pamti, još voli njen sen.U Đoletovom kutku, gde stihovi sjaje,ljubav i pesma večnost nam daju.Toni je pevao o tvrdoglavoj strasti,Đole o svetlu što nikad ne… Наставите са читањем →

„‘Državni posao’ više se ne emituje. I tako, kao da su nam oduzeli dnevnu dozu smeha koja je pomagala da preživimo monotoniju. Umesto da gledamo Boškića kako se muči da objasni nešto što… Наставите са читањем →

Mart se vuče kao starac umoran od zime.Ulice su mokre, kaljave, i svaki korak odzvanja kao da se vraća iz daljine.Nebo je nisko, sivo, bez obećanja, a ptice ćute u krošnjama,kao da i… Наставите са читањем →

Današnji dan se razliva kao reka bez obala, prelazi iz jutra u podne, iz podneva u večernje senke, a da nijednog trenutka ne kaže: ovde je kraj. Svetlost se spušta preko ravnice, ne… Наставите са читањем →

Grad se budi u sivoj tišini.Ulice se pune koracima, koraci se pretvaraju u šum, šum u huk, huk u talas.Talas se širi, udara o fasade, vraća se kao odjek, raste i preplavljuje trgove.Transparenti… Наставите са читањем →