Svadba u Domu kulture u Temerinu gazila je u one svoje najbolje, najglasnije sate. Pod je bio lepljiv od prolivenog gorkog pelinkovca i piva iz Apatina, a u uglu sale orkestar sa harmonikom… Nastavite sa čitanjem →

Sedeli su u prostranoj, polupraznoj kancelariji, dok je kroz zavese probijala bleda svetlost jesenjeg popodneva. Na stolovima su ostale razbacane papirne čaše, ispisani blokovi i gomile dokumenata koji više nikome nisu bili važni.… Nastavite sa čitanjem →

Jutro je tiho i drugačije. Sve ono juče, sva teška buka, napetost i nevidljivi okovi koji su pritiskali grudi, sada polako nestaju u magli novog svitanja. Gledajući kroz prozor u novi dan, grad… Nastavite sa čitanjem →

Stajao sam na Klisanskom mostu, tamo gde se sivi vojvođanski tranzit preseca sa nebom, i gledao dole u reku od lima, auspuha i nervoze. Magla se tog jutra podigla rano, ali nije to… Nastavite sa čitanjem →

Zlatna ravnica se konačno primirila nakon meseci vreline, ostavljajući za sobom umornu, ali bogatu zemlju. Vazduh sada miriše na pečene paprike, prve vatre u smederevcima i onaj prepoznatljivi, slatki miris dunja koje su… Nastavite sa čitanjem →

Prošlo je čitavih 10 godina otkako postoji Đoletov kutak! Za ovih deset godina, Kutak je izrastao iz male, tople ideje u pravo utočište i mesto okupljanja za sve ljubitelje dobrih priča, mašte i… Nastavite sa čitanjem →

Hodnici od hladnog mermera godinama su pamtili samo taj muk – tešku, ustajalu tišinu visina sa kojih se odlučivalo. Na vrhovima dugih stepeništa, iza masivnih vrata od mahagonija, potpisivale su se odluke bez… Nastavite sa čitanjem →

Deset godina tiho rasteš, u srcu grada, u istom krugu, Đoletov Kutak – toplo mesto, što pobeđuje svaku tugu. Decenija čitava već je prošla, kroz tvoja vrata svako s osmehom svraća, tu se… Nastavite sa čitanjem →

Pusti ti kalendare i sve one besmislene brige, pravo leto se još uvek pita ovde u našoj ravnici. Zemlja je i dalje topla, sunce prži s visina taman koliko treba da se grožđe… Nastavite sa čitanjem →