Nedelja je, i to ne obična, već petrovdanska, umivena blagom letnjom kišicom. Posle jutarnje liturgije i prazničnog komešanja, popodne donosi onaj prepoznatljivi, svečani mir. Vreli julski dan odjednom je presečen, vazduh je prodisao,… Nastavite sa čitanjem →

Na ivici šume i uz obalu reke stoji Maglovac, selo koje diše tišinom i strahom. Njive su široke, kukuruz i pšenica šušte pod vetrom, ali zemlja pamti ono što je u nju zakopano.… Nastavite sa čitanjem →

Sokak je tog leta disao punim plućima. Sunce je peklo kaldrmu, a mirisi voća širili su se iz dvorišta. Grane su se savijale pod težinom plodova, a ljudi su se okupljali kao da… Nastavite sa čitanjem →

Na pijaci je jutro počelo mirno. Tezge su bile pune jabuka, krompira, paradajza, miris bosiljka širio se kroz gužvu. Vetar je došao iznenada, podigao stolnjake, korpe, voće i povrće. Sve se vrtelo u… Nastavite sa čitanjem →

Beše jedno malo društvance koje je znalo dobro pojesti i dobro zagalamiti kad se sretnu u naletu radoznalosti i sete za starim vremenima koje su prohujale kao sa vihorom prisećali se dogodovština sa… Nastavite sa čitanjem →

Nakon vetrovitih i ladnih dana vikend je objasjan zracima sunca koje svima godi, razmilili se se svi po parkovima i šetnje korzoima blizu reka, deca se rastrčaše skrivajući se iza visokih drveća, bezbrižno… Nastavite sa čitanjem →

Dani lagano klize ka zadnjim trenucima zatrpanog i isplaniranog odmora pun zamaha četki i valjka buđavog li zida koji nam je izmamio neprijatan i ludački osmeh na oznojanom i naboranom li ga licu… Nastavite sa čitanjem →

Na obali Tise dim se izvija iz roštilja, znak da se ljudi okupljaju. Prvi maj donosi druženje, miris mesa i hleba, harmoniku što se meša sa smehom dece. U hladu bagrema stolovi su… Nastavite sa čitanjem →

Deset godina prošlo je k’o tren,a srce još pamti, još voli njen sen.U Đoletovom kutku, gde stihovi sjaje,ljubav i pesma večnost nam daju.Toni je pevao o tvrdoglavoj strasti,Đole o svetlu što nikad ne… Nastavite sa čitanjem →