JUBILEJ

Deset godina prošlo je k’o tren,
a srce još pamti, još voli njen sen.
U Đoletovom kutku, gde stihovi sjaje,
ljubav i pesma večnost nam daju.
Toni je pevao o tvrdoglavoj strasti,
Đole o svetlu što nikad ne gasi.
Dva glasa, dva puta, a istina ista:
da ljubav ne stari, da pesma je čista.
Na jubileju, dok sećanja gore,
u pesmi pronalazim davne zore.
Jer deset godina, il’ pedeset više,
ono što volimo – vreme ne briše. Kroz note što šume, kroz reči što plamte,
u srcu ostaje ono što znamo – da pamte.
Kad vreme se skloni, a tišina zbori,
pesma je most što večnost nam stvori.
I dok sećanja plešu u krugu,
u Đoletovom kutku nalazim tugu,
ali i radost, jer ljubav se rađa
kad pesma u nama svetlost pronalazi.

PRVIH X GODINA…