DNEVNIK JEDNOG ŠVALERA

6. januara 2018.

– Dragi dnevniče moram da ti se ispovedam da ne bi zaboravio gde sam, s kim i kad bio sve ove godine koje su bile više nego sretne, vesele i plodonosne. Imao sam sreće da budem sin jedinac u svog babe i matere, bio mezimac svih i miljenik žena u svakom gradu gde sam bio i prošao ?! Voleo da živim život punim plućima bio i ostao boem i gde god sam išao uvek nosio svoj alat za sobom .

Bio dobrodošao u svakom kutku Evrope, Beču, Rimu ili Pragu a posebno sam bio dočekivan u Parizu i Cirihu kod bogatih sredovečnih dama, raspuštenica i udovica. A kad bi se ukazala i neka prilika zapuštenih mlađih žena tu priliku nisam propuštao ni za živu glavu. Voleo da se budim u toplim krevetima prekrivenim najlepšim satenima i jastucima punjenim guščijim perjem. Nisam birao ni vreme ni mesto za uživanje i pružanje prve pomoći neutešnim damama i slomljenim srcima uz najfinije vino i večeru za dvoje a ponekad i troje ?!

Bio savetnik, čuvar tajni i doktor za dušu i telo, večiti romantik i dete u srcu. Voleo sjajne i bogate stvari i uvek bio lepo obučen po najnovijoj modi, i sa širokim osmehom dočekivao sve one povređene i namučene dame koje su očekivale moju pomoć. Ta vremena su prošla od kada sam bio mlad i sretan i obasipan pažnjom i zlatom sa svih strana, kada je samo jedna lepa reč otvarala sva vrata pa i ona zabranjena ?!

Sada se samo prisećam kako je to nekad bilo, moje vreme je prošlo a mažda i nije neke se žene ovih dana motaju oko moje kuće, a nekih se i sećam od ranije ?! Kad ga prekine neka dreka, kad na prozoru skupile se neke žene i svađaju se !- Šta si ti sad došla nije tvoj red danas ?!- Čekaj, čekaj pa ono je Juca pekarova žena, Milka kovačeva žena, Rada onog trgovca, Ljubica popadija. Da mi je znati šta sad one oćedu ?!