PERA ALAS
Pera alas lokalni ribolovac stari znalac svih vrsta ribe koje obitavaju na Dunavu. Čovek velike hrabrosti večito na vodi u svakom periodu godine, čak i zimi kad reka zaledi on je tu ?! Svi su ga znali od rečne policije i ribara do stranaca koji su dolazili velikim brodovima koji krstare duž toka velike reke koja izvire od Švarcalda u Nemačkoj i uliva u Crno more u Rumuniji i Ukrajini. Živi na reci i od reke dobija sve što mu treba, imao je on i kuću koju je ostavio svojima. Žena beše mu mlada umrla a deca svako svojim putem otišla. Živeo je na splavu koji je napravio sa svojim kumom koji mu dođe kao desna ruka kad idu u ribaranje. Ono što ulovi odmah je prodavao ribarnicama i restoranima na splavovima koji su znali uzimati ceo ulov koji je imao u svom malom čamcu sa pentom.
Bilo je perioda kad nije bilo ničeg da se ulovi, kaže krive su fabrike i otpadne vode koje se ispuštaju iz njih ! Kao i nedozvoljen ribolov sa strujom koji unište sve u vodi od koje zavisi život ?! Tako da naš Pera alas nije samo ribolovac nego brine i o ribljem fondu da bi svi imali koristi od toga ?! Hrani i čuva od ribokradica koji obitavaju na reci koji sve više odnosi pobedu u ovom vodenom ratu koji traje neprestano.
Jednom je jedva živu glavu izvukao kad su ga napali sa puškama i strujom jedne jesenje noći, kako je spominjao. Sigurno je bilo jedno pet čamaca i dvadeset ljudi na njima koji su harali Dunavom i vadili njegovu sigurnu zaradu od koje je živeo. Penziju nije uspeo zaraditi jer je celog veka proveo na reci, kako su njegovi otac i deda živeli i radili ?! Takvo je bilo vreme svako se bavio ono što je umeo i znao tih posleratnih godina. Seća se dedinih reči kad je on išao da lovi. Kakvi su samo somovi bili, prave nemani behu tada ? Sigurno preko sto kila je svaki primerak bio a i ostale ribe nisu zaostajale u veličini i težini ?!
Petar Maksić vedar i vitalan starkelja zašao u sedmu deceniju života se seća i lepih detalja iz njegovog bogatog života sa reke. Kada su lepe čehinje dolazile tih godina šezdeset i neke i sa njima provodio lepe trenutke, a kaže bio je i mlađi jedno pola veka. Kakve su to lepe godine bile sa setom se seća naš Pera alas prepričavajući dogodovštine iz mladosti na dolmi nama klincima koji smo se znali okupljati gledajući pecaroše kako pecaju ?!
Sunce je polako zalazilo nad horizontom, a stari alas je skupljao mreže i ostali pribor otiskujući se na sredinu reke sa osmehom na licu sa svom slobodom koju je imao i novim ulovom koji ga je čekao ?! Hvala na pažnji…
Autor:Goran Popnovakov 2017
