VRTEŠKA

Vrteška tolka da ne možeš izmeriti ničim kolka je velika i široka koja se okreće neprestano bez pauze i zaustavljenja, nekad brže nekad sporije zavisi sa koje strane je krenula da se okreće ali niko ne zna ko je i kad pokrenuo tu istu šarenoliku, neudobnu, plitku bez naslona i naslonjača ?! Spominjali su da nije onaj sa istoka ili onaj sa severa, a najviše ide priča sa juga toplog gde vlada večita vatra i stalno dogrevaju ko zna s čim ?!

Nekad baš uspori na suženju da skoro stane u krvavom klancu kako su ga prozvali neki da izađe ili uskoči na brzinu na istu to numerisano mesto kao da iste karte preprodaju više puta na blagajni cirkusa…A kad ubrza sve vam se pred očima pomeša ali kad se baš dobro zadubite u nešto jasno vam se predoči sve ono što ste voleli i želeli da radite čak ni onu mučninu i vrtoglavicu više nemate kao da je vreme stalo..Vozamo se nekad brže, nekad sporije i uvek nešto na onom suženju uspori sa mišlju ko sad izlazi na ovoj stanici a ko ulazi…

Al eto vozimo se mi neprestano a život prolazi mimo nas ne mislići na prošlost a vala ni na budućnost kako nam je lepo i kako se ta vrteška vrti prosto čarobno i zavodinički kao da ste omađijani dok u jednom momentu neko nije zakočio naglo a vi ne ispali iz iste te neudobne stolice, sreća da ste bili vezani onim labavim kaišem i niste pukom srećom ispali sa nje ?!

Neko mi poznat maše sa stanice da siđem a ja ga ne čujem baš nešto dobro i odgovaram-Nije moja stanica ovde ne znam da li me je čuo , jer se glas gubi u daljini a vrteška je već počela da se vrti i tako odosmo na onu stranu i još ko zna koji krug gledamo nova čudesa u nebesa…

Autor:Goran Popnovakov 2023