PAORSKA IDILA

Paorska idila je san za svakog paora ponaosob da sačuva ono što su mu njegov baba i deda ostavili u amanet, i ako može što više svojim naslednicima da naopako ne kažu šta mi onaj baba ostavi za života ?! Da kad izađe na njivu pre pojutarja i pre prvih petlova udišući svež miris trave sa osmehom na licu može kasti- Hvala Bogu sve je ovo moje i dokle mu njiva pogledom seže !

Kad izađe na avliju još bunovan ode iza čardaka da se olakša posle sinoćnog bančenja sa kumom. Da može da nakrivi šešir i sa fraklićem rakije u ruci može nazdraviti i kasti- Živeli dragi gosti i dobro došli na slavu. Da su mu deca živa i zdrava a Sosa debela i rumena, kad napravi krofne ili što god drugo može hvaliti- Ovo samo moja Sosa zna napraviti.

Da kad ga pitaju kolko imaš čega u oborima i čardacima može kasti- Imam hvala Bogu dosta da ne kuburim ?! Kad mu se deca stadu udavati i ženiti može hvaliti šta im je dao u miraz i ostavio u amanet. A kad unuci dođu može po šoru ići sa njima i učiti ih lepom ponašanju govoreći- Ljubim ruke i dobar dan kasti starijem svetu.

Da sa svojom Sosom izađe na sokak prisećajući se starih vremena i kako su svoju decu i unuke naučili svemu što treba da znaju o životu i očuvanju obraza i tradicije. A kad njih više ne bude bilo komšiluk može govoriti za njih- Bili su dobri i čestiti ljudi, slava im ! A kad im sretnu unuke negde na šoru znali pitati- Ta čiji si ti ?- Jel znate deda Peru i babu Jelu Jović, e njin sam sa osmehom na licu mogao odgovoriti znajući da su mu deda i baba bili cenjeni i poštovani u selu i šire !!! 

Autor:Goran Popnovakov 2018