SREĆKOVIĆ

Prst treći po redu ušuškan između braća i sestara večito omaložavan, neshvaćen i šikaniran dobija konačno koju reč da se i o njemu kaže koja koju je zaslužio mada uvek je neko imao pravo prečeg da kaže šta hoće i izusti pre njega..

• Mali kako smo rekli i spomenuli večito stradao u boju vernosti prema najbližim kratkim potezom oštrim sečivom zažmurivši trenutak i prestanak disanja doneli trenutak olakšanju svih prisutnih.
• A onaj srednjak srećkovič jedan rođen kao blažen među ženama a vala i muškarcima znao pozdravljati sve poznate i nepoznate i sve u šesnaest kako je znao biti slobodan biti sa vetrom u kosi uvrćao iste, uši, nos, obrve i zadavao konačne udarce u igrama bez granice..

• Onaj debeli kratki prvi po redu uvek je davao prvu i zadnju reč kada su se suštinske i velike stvari dešavale i sudbinske rešavale i večito spominjao-AJMO..
• Ondak onaj drugi NAvek govorio-Kuda i gdi i usmeravao tuda radoznalce malene.
• Onaj domali većito šlepao uz onog malog i vatao krivine kad se nešto desi on znao stradati za obećanje ludom radovanju i sreću i kaznu kad se glava gubila, a on bio žrtveno jagnje. Jedino što je morao nositi zlatni teret vernosti na obe ruke zavisi kako se i sa koje verske strane gleda ?!

Srećković jedan da mi je biti makar jedared jedan dan živeti njegov život bez trzavica, problema i nervoze, prosto milina jedna je biti ON a srećnik nije ni znao ispod koje je sretne zvezde bio rođen nošen neznanjem i od njegovih najmilijih koji su ga godinama sputavali, ali ti dani su prošli i nikad više povratku na staro…

Autor:Goran Popnovakov 2023