RANJENI GRAD

Krenoh ulicama našeg ranjenog grada, ogoljenog, otkrivenoh i smežuranog raskopanog i izbušenog stravične scene starih sokaka i širokih šorova bez ijednog drveta isprevrtanih klupa u obližnjim parkovima i oaza svih njinih građana..Staro jezgro ostade bez vekovnog koprivića i simbola slobode koji je pravio ladovinu generacijama znatiželjnih posetioca i turista grada ranjenog..

Sat vekovni oštećeni na tvrđavi našoj i čerpići na istoj leteše u zrak koje krasiše obale naše koje čuvaše nas..Kejom tužnim odleteše krovovi sa domova studenata i naših mladih nada koje živeše u istim pravljenih tih godina kada su dolazili vrsni stonoteniseri i ostali sportisti vrednih dokazivanja na takmičenju veka i našem SPENSU koji je bio i ostao ponos našeg grada. Mada neki sad imaju hrabrosti da kazuju kako on nije više vredan pomena i da je izgubio svoju funkciju i namenu kao i svoju vrednost…

A u ostalim delovima grada tužna slika i ogoljeni parkovi uz Dunav naš, a gradska plaža zatvorena do daljeg u nemogućnost kupanja i preprekama blokirani prilazi visokim topolama koji nas hrabro braniše od sejača straha koje popadaše od siline vetrina i njegovog nezaustavljivog besa..

A izvan grada po selima našim slika još tužnija i sumornija bez reči ljudi popravljaše očiglednu štetu spuštenih glava sa brigama kako i rešiti. Ulice u pomrčini sa dozom straha idući kroz njih kao u vreme nesretnih ratnih događaja s početka veka i naše krivice za sve..Srećom sa pogledom u nebo nas umiruje uz zvuk cvrčaka koji su se čuli negdi u daljini i zvezde koje se pojaviše, a mesec znao smešiti sa skrivenim porukama da će sve biti u redu i da su tužni događaji iza nas...

Autor.Goran Popnovakov Jul/2023