ZRNO PO ZRNO

Vozamo se u krug dok nam se ne zavrti u glavi amo i tamo lagano točak pod točak mi se krećemo u koloni nemaloj tražeći da nam se podari što god ono što smo onomad iskali…Na pravcu našem koji je baš dugačak blatnjavim točkovima tabanamo stazama budućnosti za sve nas ?! I nije nas sramota reći da se ne bojimo raditi i isprljati kad god je to potrebno u rano proleće i kasnu jesen do pojave prvog snega nama nije teško bilo ikad..

Tu smo kad zaškripi da pomognemo svima, ali sve nas je manje u ovoj ludačkoj uvozničkoj trci za profitom gdi nikom nije dobro osim onih koji za to nemare…A kad se samo setismo kako je to nekad bilo baš, svega i svačega u našim ambarima, čardacima i oborima i trpezi našoj pravili slavlja i podizali kuće i orali velike njivetine gdi smo se borili za zrno i prinos više. I svi nas hvalili kakvi smo postali od onog malog što nam deda ostavio u amanet napravismo veliko..

Ali od prošlosti se ne živi i možemo se samo sećati lepih vremena gdi usput čekamo nestrpljivo odgovore na naša pitanja teška i nadamo se onom što nas sve usrećuje da nastavimo dalje podignute glave, za budućnost nas i našu decu…

Autor:Goran Popnovakov 2023