TONOVI PROLEĆA

Kada proleće stigne, srca se otvore,
kao cvetovi što sunce dočekuju.
Ljubav se širi, nežna i topla,
u tonovima proleća, život se obnavlja.

U parku gde jorgovani mirišu,
dvoje se sreću, oči im se smeju.
Ruke se dodiruju, suptilno i tiho,
kao latice što vetar nosi u viso.

Ona, u haljini boje breskve,
on, u majici nebesko plave.
Zajedno šetaju, kroz cvetne aleje,
pričaju o snovima, što proleće sleje.

Ljubav cveta, raste i menja se,
kao godišnja doba, što dolaze i prolaze.
Ali u tonovima proleća, ljubav je večna,
kao priroda što se uvek iznova rađa.