BESKRAJNA KIŠA

Kiša je počela tiho, kao šapat vetra kroz lišće. Kapljice su se spuštale niz nebo, svaka sa svojom putanjom, ali sve zajedno stvarajući simfoniju na krovovima i prozorima. Nije bilo potrebe za rečima, jer je svaka kap nosila priču.

Grad je slušao, ulice su se presijavale pod blagim dodirima vode. Kiša nije bila tu da menja svet, već da ga ogleda u svojim biserima. I dok je padala, svet je postajao mekši, mirniji, kao da je priroda uzela četkicu i prekrila sve nijansama sive i plave.

Ova kiša nije imala početak ni kraj, bila je večna u svom postojanju, ciklus koji se ponavlja, darujući život i obnavljajući staro. Bez reči, bez lica, samo kiša, jednostavna i čista, u svojoj suštini.

Autor:Goran Popnovakov 2024