SREĆA U ROSI

Na prostranim poljima, gde se horizont spaja sa nebom, detelina je rasla u izobilju. Svaki list deteline titrao je na povetarcu, stvarajući zeleni tepih koji se protezao koliko pogled doseže. Sunce je obasjavalo polje, izvlačeći duboke nijanse zelene i stvarajući igru svetlosti i senki.

Pčele su zujale, prelazeći s cveta na cvet, u neumornoj potrazi za nektarom. Sve je bilo u savršenom skladu, ritmu prirode koji se odvijao bez prisustva ljudskih likova. U dolini koja je spavala pod mekim pokrivačem magle, detelina je cvetala u tišini jutra. Nijedan list nije bio isti; neki su bili poput smaragda, drugi kao peridot, a treći su imali nijanse malahita. Među njima, jedna detelina sa četiri lista stajala je usamljena, kao svetionik nade u moru zelenila.

Nije bilo tragova koraka, ni šuštanja malih nogu; samo detelina i jutarnja rosa, koja je blistala kao dijamanti na svakom listu. Dok je sunce polako izlazilo, dolina se budila, a detelina sa četiri lista čekala je nekoga srećnog da je pronađe.

Autor:Goran Popnovakov 2024