NA ŠORU

Na šoru, kaldrma je odzvanjala pod točkovima zaprega koje su odavno prošle. Zgrade od cigle sa visokim prozorima i krovovima od crepa gledale su na ulicu, svojim fasadama pričajući priče o prošlim vremenima.

Ulice su bile puste, samo su se senke drveća njišale na površini zidova, a tišinu je povremeno prekidalo šuštanje lišća koje je vetar nosio duž praznih trotoara. Svetlost svetiljki se lomila na staklima izloga, a miris pečenog hleba iz obližnje pekare lebdeo je u vazduhu.

Bio je to miran prizor, gde je vreme kao da je stalo, čuvajući uspomene na dane kada je šor bio pun života i veselja.

Autor:Goran Popnovakov 2024