ČUVARI NEBA

Na istom mestu gde je stajao čarobni suncobran, postojao je i jedan kišobran. Njegovo platno bilo je poput ogledala neba, odbijajući kapi kiše koje su plesale na njegovoj površini kao da su zvezde padalice. Kišobran je bio čuvar noći. Kada bi oblaci prekrili nebo i sakrili zvezde, on bi se otvorio, pružajući utočište tajanstvenom vrtu ispod sebe. Svaka kap kiše koja bi udarila o njega pretvarala se u notu, svirajući melodiju koja je umirivala sve oko sebe.

Kada bi se suncobran zatvorio, označavajući kraj dana, kišobran bi se otvorio, štiteći vrt od noćne rose i nežno zalivajući biljke koje su rasle samo pod njegovom zaštitom. Biljke koje su danju pevale sada su šaptale, a trave koje su svetlele sada su treperile poput svitaca. Suncobran i kišobran bili su dva dela iste priče, dva čuvara koji su se smenjivali u zaštiti čuda prirode. Dok je suncobran štitio vrt od vreline dana, kišobran je bio njegov noćni pratilac, čuvajući tajne koje su se skrivale u mraku.

Zajedno, oni su bili simbol ravnoteže i harmonije, podsećajući nas da su i sunce i kiša potrebni za život. U njihovom plesu, vrt je cvetao, a priča o njima širila se daleko izvan granica grada, inspirišući one koji su slušali da pronađu lepotu u svakom trenutku, bilo da je obasjan suncem ili okupan kišom.

Autor:Goran Popnovakov 2024