ODA ŠEKIJU

Beše jedan omaleni razigrani davež koji je svima promenio naše male živote kako je u njega dospeo onako na mala vrata stidljivo i nenametljivo. Kada se on pojavi sa uzdignutim pogledom ka nebu i njegovim prćastim nosićem i skraćenim repićem to je bilo za pamćenje i dugo sećanje ovekovečano slikom iz ugla?!

Čuvao je ponosno strah starog laveža koji je bio kao malo kuče kad zagrmi i kad zaduva vetrina sa severa noseći sve pred sobom, uvek prvi na gvozdenoj tacni kad se delio fruštuk, ručak i večera ?! Neustrašivi šećer od malih šapa beše nagluv nije osećao strah i bio drčan da se pobije sa svojim mentorom laveža za parče teritorije koji su zajednički čuvali, a posle lickali i izvinjavali jedno drugom posle napornih prepirki…

Svojim kratkim prisustvom je doneo vedrinu i osećaj slobode skakući ko neki zečić po avliji jureći svoj rep i svrabeža od nesnosnih buva i pojava drugih napasti koji su mu došle glave jednog sunčanog dana nasred avlije blizu svoga mentora koji je danima posle toga cvilio za svog šegrta Šekija. A nama doneo osećaj nemoći i tuge za tim istim Šekijom koji je bio sve ono što smo kod njega voleli !!!

Autor:Goran Popnovakov 2024