PLES KIŠE I SEĆANJA

Kiša je lagano rominjala po seoskom trgu, dok su drveća tiho šuštala pod povetarcem. Magla je obavila kamenite ulice, dok su svetla kuća treperila kroz večernji sumrak. U centru trga, fontana je tihano žuborila, stvarajući nežnu melodiju. Dok su zvezde počele da se pojavljuju na crvenkastom nebu, selo je tonulo u miran san, dok su se noćni zvuci stapali u pozadinu, donoseći osećaj mira i spokojstva. U isto vreme, mali trg u srcu sela bio je prekriven zlatnim lišćem dok su drveća šuštala pod povetarcem. Kroz maglu, svetla kuća su treperila, stvarajući igru svetlosti i senke. U centru trga, fontana je tihano žuborila, dok je kiša lagano počela da pada, donoseći miris sveže mokre zemlje.

Dok je Ivana posmatrala kroz prozor svoje stare kuće, u daljini je videla starog psa Rikija kako šeta, dok je povetarac donosio šum lišća do njenih ušiju. Ivana je uzela kišobran i odlučila da prošeta do male pekare na uglu, gde je srela starog prijatelja Marka. Njihov susret bio je kao povratak u prošlost, razgovor o starim vremenima ispunio je srce toplinom. Dok su razgovarali, Ivana se setila prošlih dana provedenih u selu, svaka ulica, svako drvo, svaki kamen imao je svoju priču. Maglovito veče polako je prelazilo u noć, a zvezde su počele da se pojavljuju na crvenkastom nebu. Celo selo je tonulo u tihi san, dok su se noćni zvuci stapali u pozadinu.

Kod kuće, Ivana je pronašla staru kovertu skrivenu među knjigama. Unutra je bilo pismo njenog davno izgubljenog brata. Dok je čitala pismo, suze su joj ispunile oči. Setila se svih srećnih trenutaka koje je delila sa bratom, svaki akord klavira, svaki miris ruža iz vrta. Te noći, uz zvuke kiše i šum vetra kroz krošnje, Ivana je shvatila koliko su joj ti mali trenuci dragoceni. Iako su godine prošle, sećanja su ostala zauvek živa, pružajući joj osećaj mira u jednostavnosti života.

Autor:Goran Popnovakov 2024