ZIMSKO JUTRO U RAVNICI

U ravnici Vojvodine, zimsko jutro započinje tišinom i belim pokrivačem snega koji prekriva nepregledna polja. Pšenica i suncokreti sada su uspavani ispod snežnog pokrivača, a vetar nosi hladan, svež vazduh koji miriše na sneg i zimu. Zvezde su još vidljive na tamnom jutarnjem nebu, dok se prve zrake sunca tek naziru na horizontu.

Reke i kanali koji presijecaju ravnicu sada su zaleđeni, a na njihovim obalama visokim topolama prekrivenim snegom. Tišina je prekinuta samo povremenim krckanjem leda i zvucima noćnih ptica koje se bude iz svog skloništa. Sve je mirno, kao da priroda odmara i priprema se za novi dan. Seoske kuće sa crvenim krovovima sada su prekrivene slojem snega, a dimnjaci izbacuju dim koji se lagano penje ka nebu. Unutra, topli plamen kamina stvara prijatnu atmosferu dok porodice provode vreme zajedno, uživajući u toplini svojih domova.

U daljini, seoska crkva sa svojim visokim tornjem dominira pejzažom, dok se zvona čuju kroz sve četiri strane ravnice. Ulice su tihe, a jedini zvuk dolazi od koraka kroz sneg i povremeno šuštanje vetra kroz gole grane drveća.Kako sunce polako izlazi, njegovi zraci obasjavaju sneg, stvarajući prizore koji oduzimaju dah. Zaleđene površine blistaju pod svetlošću, dok polja dobijaju srebrni sjaj. Zima u Vojvodini odiše jednostavnošću i lepotom života u ravnici, gde priroda pokazuje svoju snagu i lepota čak i u najhladnijim mesecima.

Kako dan odmiče, selo se budi. Ljudi izlaze iz svojih kuća, pozdravljaju se osmehom i ljubaznim rečima, a zvuci traktora i alata postepeno preuzimaju tišinu jutra. Zima donosi svoj ritam života u ravnicu, gde se tradicija i moderni život skladno spajaju i stvaraju osećaj povezanosti sa prirodom i prošlošću. Kako je zima odmicala, polja Vojvodine bila su prekrivena debelim slojem snega koji je štitio zemlju od hladnoće. Stari mlin na obali reke stajao je mirno, prekriven ledom i snegom, dok je vetar donosio zvuke zaleđene prirode. Mlin je bio simbol prošlih vremena, kada su seoski meštani ovde dolazili da melju žito i pričaju priče iz davnina.

Pored mlina, zaleđeni ribnjak blistao je pod mesečinom, pretvarajući se u kristalno prostranstvo. Na obalama ribnjaka, trske su stajale ukočeno, dok je led škripao pod težinom snega. Svaka pahulja snega činila je ovaj prizor još čarobnijim, dok su se senke igrale na zaleđenoj površini.Seoska kapija, ukrašena zimzelenim grančicama i crvenim trakama, stajala je kao čuvar sela, dočekujući sve one koji dolaze i prolaze. U dvorištima kuća, deca su pravila sneška belića, dok su roditelji pažljivo posmatrali kroz prozore, uživajući u toplini doma. Zima u Vojvodini bila je vreme kada su porodice bile najbliže, provodeći večeri pored kamina, uz priče i smeh.

Noć se polako spuštala, obavijajući sve u mirnu tamu. Mesec i zvezde sijali su kao biseri na noćnom nebu, osvetljavajući snežnu ravnicu. U tom trenutku, zima je pokazivala svu svoju veličanstvenost i mir, stvarajući osećaj večnosti i povezanosti sa prirodom.

Autor:Goran Popnovakov 2024