KUĆA LJUBAVI I SVETLOSTI

U malom gradu, svake godine uoči Božića, stanovnici su ukrašavali svoje domove svetiljkama i šarenim ukrasima. Ali jedno posebno mesto uvek je privlačilo najviše pažnje – to je bila kuća gospodina Petra. Petar je bio majstor u pravljenju najlepših božićnih ukrasa. Njegova kuća bila je poput čarobnog dvorišta, sa svetlucavim lampicama koje su treperile kao zvezde, anđelima koji su lepršali sa drveća i ogromnim jelkom koja je stajala ponosno u dvorištu. Petar je svaki Božić proveo sa osmehom na licu, srećan što može doneti radost i svetlost u srca svojih komšija.

Ali, te godine, Petar se iznenada razboleo i nije mogao da ukrasi svoju kuću. Grad je bio tužan jer je znao da neće moći uživati u njegovom magičnom dvorištu. Ipak, prijatelji i komšije su odlučili da ne dozvole da Petar ostane bez svog čarobnog Božića. Okupili su se i zajedno doneli ukrase, lampice i sve što je potrebno da se Petrova kuća zasija. Radili su do kasno u noć, pevajući božićne pesme i smejući se dok su postavljali ukrase.

Kada je sve bilo gotovo, Petar je izašao na verandu i zaplakao od sreće. Njegovo dvorište ponovo je sijalo kao zvezdano nebo, a grad je bio ispunjen radošću i ljubavlju. Tog Božića, Petar je shvatio da je prava čarolija Božića u zajedništvu i ljubavi koju delimo jedni s drugima. Dani nakon Božića bili su ispunjeni posetama prijatelja i komšija koji su donosili toplu supu, kolače i darove kako bi mu ulepšali zimu. Petar je bio dirnut njihovom brigom i zahvalnošću. Iako je bio slab i nije mogao da učestvuje u svim aktivnostima, njegova kuća je bila puna topline i smeha.

Kada se Božić završio, Petar je odlučio da sledeće godine napravi posebnu proslavu kako bi zahvalio svima koji su mu pomogli. Iako nije mogao da predvidi kakav će biti njegov zdravstveni status, bio je odlučan da pokaže koliko je zahvalan za ljubav i podršku koju je primio. U srcu grada, Petrova kuća ostala je simbol prave božićne magije – one koja dolazi iz srca i deli se sa drugima.

Autor:Goran Popnovakov 2025