SIMFONIJA RAVNICE

Vojvodina ravnica tiha i plodna,
Na proleće cveta, njen duh je slobodan. Makovi crveni šaraju njene staze, Maslačci zlatni u vetru igraju gaze.

Vetrom nežnim ona šapuće svetu,
O plodnosti zemlje što nosi sreću. Jezera miluju talase nežne, Dok ptice lete visoko, pesme su večne. Ljudi se smeše pod suncem blagim, Njihov rad na poljima postaje dragim.

Zemlja je živa, snagu svoju nudi, Proleće je svima obećanje ljubavi. Ravničarski horizont daleko se proteže, Svaka njiva pesmom proleća je veže.

Ovaj ciklus života što svet osvetljava, Vojvodina u proleće svoj ponos obnavlja.

Autor:Goran Ponovakov 2025