RITAM ISTORIJE

Napokon smo dočekali da na muzičkoj paradi EU ponosa neko spomene da se zastavice duginih boja spuste na pola koplja ne bili uticale na druge patrijahalno vaspitane takmičare puni sebe kojima su jedino bitne numere UNO na ovogodišnjom festivalu različitosti..

A na drugoj paradi videli ponosne oslobodioce na trgu širokom od tiranije neistomišljenika, huškača, pomagača i terorista zelenih zrelih za šišanje, delenje packi, lupanja šamara dlanovima sa dugotrajnim ovacijama i aplauzima sa tribina.. Okupiše se društvo staro da isprate uvežbane statiste sa istreniranim strojevim korakom kao jedan u pratnji teretnih brigada, a u niskom letu otpozdravljali sve okupljene leteći oslobodioci ponosne..

U etar se puštala neka čudna pesma sa paraloma nervoznih i besnih skupljača teniskih lopti koji su vikali i pretili na sve prisutne zašto su se oni tamo našli, sa posebnim migom na jednog oslobodioca kojima je svima bio trnu u oku, Da li samo zbog njegove pojave ili nekog obećanja dato njima nismo uspeli da dokučimo zašto.

I dok se parada bližila kraju dotle je sve vreme sa one strane bare kroz etar se čuo I lajavi krelac i kauboj bez šešira koji je stalno nešto mrmljao sebi u bradu i ponekad povikao- Videćete vi svoga Boga i hoću moj deo nećete me prevariti ?!

Autor:Goran Popnovakov 2025