NEDELJA KOD TETKE PERSIDE

U Bačkom selu, nedelja je dan kad se vreme rasteže kao domaći rezanac. Tetka Persida je ustala u šest, jer „sunce ne čeka lenjivce“, pa je već u sedam kuvala pekmez od kajsije i psovala komšiju što je pustio kokoške da joj uđu u baštu.

„ Nedelja je za dušu, a duša voli slatko,“ rekla je, dok je sipala pekmez u tegle i pevušila staru pesmu o ljubavi i rakiji.Deca su trčala po sokaku, jedno je palo, drugo se smejalo, treće je tvrdilo da zna gde se krije mačka koja jede šljive. Pas Žuća je ležao pod dudom i sanjao da je konj. U dvorištu, deda Lajoš je popravljao bicikl koji niko više nije vozio, ali je tvrdio da će ga „ uskoro voziti do Temišvara, kad mu žena dozvoli da ide bez šešira “.

U podne, svi su jeli supu sa domaćim rezancima, pa se posle toga niko nije pomerao sat vremena. Samo se čuo radio iz kuhinje i zujanje muve koja je bila previše uporna da bi bila obična.

Popodne je donelo tamburaše kod komšije, jer je slavio rođendan i tvrdio da je „napunio 60, ali se oseća kao 59 i po“. Igralo se kolo, pila se domaća, a tetka Persida je rekla: „ Ako ovo nije raj, onda raj mora da ima bar tamburicu.“ Uveče, kad se sve smirilo, selo je mirisalo na pečene paprike, svež hleb i tišinu. Nedelja je završila kao pesma koju znaš napamet, ali ti je svaki put lepo kad je čuješ.

Autor:Goran Popnovakov 2025