TRI PUTA AMIN

Pop Stevan iz Donje Zabrave bio je sitan čovek, ali s velikim glasom. Govorio je da mu je grlo “ božanska truba ”, ali vernici su se stalno žalili da ga ne čuju. “ Popa ne čujemo, a komarce čujemo,” govorila baba Ljilja.

Jednog dana, pop je doneo mikrofon i mali zvučnik iz Novog Sada. “Od sad će i Bog da me čuje jasnije,” rekao je. Prva liturgija s mikrofonom bila je čudo. Kad je rekao “ amin ”, mikrofon je napravio eho: “ amin, amin, amin…” Vernici su se prekrstili tri puta, a baba Ljilja pala na kolena: “ Evo, i anđeli ponavljaju ! ”

Deca su se smejala, jer kad bi pop zakašljao, zvučalo je kao da cela vojska kašlje. Jednom mu je zazvonio telefon u džepu, a mikrofon uhvatio melodiju. Cela crkva je čula “ Đurđevdan ” od Bijelog dugmeta. Pop se pravio da je to novi psalam. Najgore je bilo na sahrani. Pop je rekao: “ Pokoj duši…” a mikrofon se zaglavio i ponavljao: “ duši, duši, duši…” Ljudi su se zbunili, mislili da pokojnik ne može da ode. Jedan stric je rekao: “ Popa, isključi ga, duša se vrti u krug !”

Na svadbi, mikrofon je opet pravio probleme. Kad je pop rekao: “ I proglašavam vas mužem i ženom,” mikrofon je dodao: “ženom, ženom, ženom…” Mladoženja se uplašio da će dobiti tri žene odjednom. Na kraju, pop je odlučio da mikrofon koristi samo u kafani. “Tamo kad kažem ‘živeli’, nek’ se ponovi tri puta. To je pravo čudo.”

Autor:Goran Popnovakov 2025