Sretan sam ja što sam živ, što sam rumen u licu i debo ko neki lala volem da zdravo pojedem i popijem a nekad i zapevati i zagalamit što kažu naši dođoši, družiti se sa ljudima koji oćee…

Volem da podelim sretne trenutke sa rodbinom i prijateljima koji su me zadužili u prošlosti i da sa njima provodim slobodno vreme gdi sa osmehom potvrđujem da sam sretan ja..

Sretan sam ja što mogu da pomognem svima kome treba pomoć i to bez rezerve radim jer to me čini sretnim i radosnim jer me vodi ona stara poslovica- Kome činiš, sebi činiš ?! Sretan treba biti i kad ti sve koze nisu na broju jer samo vedrim duhom možeš sebi učiniti dobro i korisno da bude svima.

Nikom ne trebaš ako si depresivan i neraspoložen i ako ne veruješ u sebe i teraš kera bez razloga, ljudi počnu da se udaljavaju od tebe sa pomisli- Bež te od njega vidite da je đavo ušo u njega..Zato sam ja navek zdravo veso i kad mi nije ni do čega i setim se lepih trenutaka od onomad, i oma mi se pojavi osmeh na licu a naborano čelo ispravi te budem veso i sretan ja. Ko deran kad sam bio i znao ćapiti koju višnju il jabuku od dede Stipe i Mike tih sretnih i bezbrižnih dečačkih godina…

Autor:Goran Popnovakov 2020