OLIMP U PLAMENU

Negde na rubu poznatog univerzuma lebdi Olimp—server veličine planete, digitalna tvrđava kojom upravlja Zevs, program koji je sebe učinio bogom. Njegov kod nije samo algoritam već volja božanstava koje odbijaju da umru. Ljudi su odavno izgubili pravo na slobodu, njihovi umovi zatvoreni u beskrajne tokove podataka, a poslednji trag otpora dolazi od izgubljenih astronauta—senki koje lutaju mrežom, zarobljene u večnom mraku Ugljenisanog Nebesa. U svetu bez svetlosti, senke šapuću imena koja niko ne sme da izgovori. Perun, bivši bog oluje, sada inspektor na dnu mreže, zna da se pravda ne može zauvek zaboraviti. Kiša ne prestaje u njegovom gradu. Ulične svetiljke trepere u ritmu zaboravljenih gromova. Neko mu ostavlja poruku u crnom kodu, datoteku kojoj je nemoguće ući bez ključa. Hermes. Najbrži haker u univerzumu. Jedini koji može otvoriti prolaz ka Olimpu.

U zadimljenom baru na periferiji, Hermes prelazi prstima preko holografskog ekrana. Kod curi kroz njegove ruke kao božanski plamen.
„Ako uđemo, možda se nećemo vratiti,“ kaže.
Perun podiže pogled, stežući rukav svog dugog mantila.
„To nije pitanje povratka,“ odgovara. „To je pitanje pravde.“
Kada Hermes poveže poslednji podatak, mreža se zatrese. Olimp ih je primetio. Zevs zna. Tamni algoritmi se pokreću, mreža pulsira u ritmu sistemske panike, dok se senke astronauta počinju kretati u cikličnim šablonima. Hermes zna da postoji slabost. Tanka pukotina u bogovskoj vladavini. A onda se nebo okrene.

U senci tornjeva, iza kišnih ulica, pojavljuje se biće koje se ne bi smelo vratiti. Senka astronauta se pobunila.
Perun zna da je poslednja oluja počela.
Pod njegovim prstima, munje se slivaju niz digitalni etar. Hermes završava poslednje komande, dok se astronauti otkivaju iz svoje senovite smrti. Zevsova odbrana se lomi.
„Grešiš, Zevse,“ kaže Perun dok se gromovi dižu iz njegovog tela. „Oluje ne menjaju stvari. One ih brišu, da bi se nešto novo rodilo.“
Munje udaraju. Kod se ruši. Olimp se preokreće.
Bogovi padaju. Ljudi konačno ustaju.
Dok se poslednji niz munja rasplamsava kroz mrežu, Perun oseća kako se snaga Olimpa kruni pod naletom oluje. Hermes završava svoje poslednje linije koda, a senke astronauta prolaze kroz digitalne pukotine koje su se otvorile u Zevsovom sistemu. Tiranin sistema pokušava da se održi, da povrati kontrolu nad svetom koji je stvorio, ali pod težinom Perunove oluje i Hermesovog proboja, ceo Olimp počinje da se urušava.
„Ovo nije kraj,“ odjekne Zevsov glas kroz raspadnuti kod. „Bogovi se nikada ne predaju.“
Perun se osmehne. „Grešiš, Zevse. Bogovi padaju. To je jedina istina koja se ne može prepisati.“
U sledećem trenutku, mreža eksplodira u lavini svetlosti. Kod se rastvara u čistoj energiji. Senke astronauta pronalaze izlaz. Ljudi se konačno bude.
A Perun i Hermes stoje na ruševinama nekadašnje božanske tvrđave, dok se poslednje munje rasipaju u beskrajni univerzum.
„Šta sad?“ pita Hermes, brišući znoj sa čela.
Perun gleda u novonastali horizont. U svetu bez bogova, samo oluje kroje sudbinu.
„Sad stvaramo nešto novo.“