LETOPISI ANTALIJE

Uh, šta reći na početku svega pa bilo nam je lepo nije nas bilo desetak dana pobegli od gradske vreve, problema svakodnevnih i jurenja za zaradom..Slike govore od hiljade i jedne reči koje smo ovekovečili slikajući ih na nebu iz aviona i pokretu autobusa,  ležanjem na plaži ili stojeći na balkonu hotela gde smo odseli gde nam se pogled gubio u nepoznatom pravcu.

Gledajući izlazak i zalazak sunca kao plimu i oseku na životnim talasima i radoznalim licima na kojima se videla sva sreća i uživanje koje smo imali da propustimo svih ovih godina. Pocrneli u slanoj vodi ni da smo bili negde u solarijumu sa zaštitnim faktorom 50+i svojatanjem moje malenkosti od naših nesuđenih crnomanjastih komšija sa uzrečicom Turkish face pod izgovorom da smo iz Srbistana još više je uveličao susret pobratima po njihovim istorijskim činjenicama po kojima se vode..

Lepo, lepše da bolje da ne može biti, a kratki izlet otvorio nam je oči koje su godinama bile zatvorene za sve lepote ovog sveta za koji nismo znali ni da postoji ?! Izlet za pamćenje i dugo sećanje gledano kroz objektive naših aparata urezano u našu podsvest bez trunke žaljenja doživismo svu katarzu ovog sveta.

Povratak bi postao mučan samo na pomisli na dnevno političke scene izvitopirene sadašnjosti, listajući nedeljnu prognozu raja na zemlji, tako da nam je povratak zaista teško pao gde se nalazimo i šta nas čeka..A dogodine pa gledaćemo..

Autor:Goran Popnovakov 2025