VETROVI SEĆANJA

Beše jedno malo društvance koje je znalo dobro pojesti i dobro zagalamiti kad se sretnu u naletu radoznalosti i sete za starim vremenima koje su prohujale kao sa vihorom prisećali se dogodovština sa fudbalskih terena i separea zadimljenih budžaka prepunih astala…

Vremena lete kao vetrovi sećanja i žal za mladost koje su izbledele u svakodnevnici zaboravnosti u datumarima i važnim datumima podvučeni žutom..Prelazimo sa jednog na drugi sa dozom rezerve i pamćenja zlatne ribice ?!Polako ali sigurno prelazimo prag te famozne šestice koje nas udaljava od svega i prilazimo društvu zaboravnih koji iščekuju bolje sutra sa apluzima sutrašnjice i porukama-E neka smo mi živi i zdravi !!! A ono društvo iz prvog reda odavno rekli zbogom drugarima svojim kojih više nema da se sretnu na starim mestima, jer ta mesta su odavno nestala i pripadaju nekim drugim vremenima..

Ipak, dok se šolja kafe podiže i miris podseća na jutra koja su davno prošla, kao da se vraća toplina tih dana. Jer mladost ne nestaje – ona se preseli u sećanja, u osmehe i u priče koje se prepričavaju uz gutljaj kafe, dok vetrovi nose godine, a mi ostajemo – živi, zdravi, sa pričom koja nikada ne umire.

Autor:Goran Popnovakov 2026