List se okrenuo, a hladnoća se uvukla nenametljivo, tiho, kroz svakodnevne rečenice i navike. Reči koje se prenose bez pažnje gube težinu. Nekada igra, ponekad oružje, a u sve tome ostaje prostor koji… Nastavite sa čitanjem →

Zemlja je ravna, ali ne mirna. U septembru, kad dani počnu da se krive, sve što je ćutalo preko leta počne da šušti. Kukuruz se lomi sam od sebe, kao da mu je… Nastavite sa čitanjem →

Uh, šta reći na početku svega pa bilo nam je lepo nije nas bilo desetak dana pobegli od gradske vreve, problema svakodnevnih i jurenja za zaradom..Slike govore od hiljade i jedne reči koje… Nastavite sa čitanjem →

U zemlji Ććiland, gde se zakoni pišu na poleđini računa za struju, žive tri plemena:– Ććijevci, koji tumače sudbinu iz taloga čaja i znojnih otisaka na plastičnim stolicama.– Blkadari, koji blokiraju puteve, ali… Nastavite sa čitanjem →

Gledajući na onu stranu u podne kada je visoko na nebu izašlo sunce taman tako da se zgrejemo posle ladnog jutra u turi jug gde su u cugu dva radoznala sedih sredošnjaka pošli… Nastavite sa čitanjem →

Upravni hodnici mirišu na znoj i printer toner.Na zidovima vise portreti sa zubima previše belim da bi bili iskreni.Jedan ima usta kao otvor za poštu, drugi kao neuspeli pokušaj da se nacrta osmeh.… Nastavite sa čitanjem →

Ostao sam.Dok drugi pakuju kofere, ja pakujem dane u plastične kese — da ne procure.Grad je prazan, ali ne tih. Asfalt diše.Prozori šapuću. Ventilatori pevaju pesme o preživljavanju.Telo mi se lepi za stolicu.… Nastavite sa čitanjem →

Leto ne peva naglas.Ono šapuće u ritmu uspomena,dok svetlost klizi niz vrat bez žurbe. U koraku po suvoj travičuješ tišinu prošlih dana —ništa se ne vraća, ali sve ostaje. Vetar ne traži pažnju,samo… Nastavite sa čitanjem →

Kad hoćeš da si mlad, a imaš 50+ Srce se zategne, kaže: „Ajmo opet !“ Kolena krckaju:Polako, bre, čovek ! Duša se oblači u stare snove, a leđa šapuću: To su sad bolne… Nastavite sa čitanjem →