SRCE HOĆE…

Kad hoćeš da si mlad, a imaš 50+ Srce se zategne, kaže: „Ajmo opet !“ Kolena krckaju:
Polako, bre, čovek ! Duša se oblači u stare snove, a leđa šapuću: To su sad bolne zone .“ U ogledalu — pogled pun vatre, ali u telu — zaseda stare patnje.
Jetra se mršti, pluća se štede, a kosa se povukla — kaže: “ Ja više ne idem.“ „Hoću da trčim, da skačem, da letim !“ Telo se smeje: “ Ajde prvo da sedim.“ “ Zglobovi kažu: “ Možda da se lečim ? „ U glavi je muzika, ritam iz kluba, u stopalima — bol, u zubima — tuba. Srce još veruje, hoće da voli, ali krvni pritisak kaže: “ Ajde, moli.“ Kad hoćeš da si mlad, a imaš 50+, svaki pokret je šapat, svaki san — plus. Ali smeh je tu, i oči još sjaje, jer mladost je stanje — kad telo stane, a duša nastavi da traje.

Htedoh igrati, da pokažem svima,
da mladost ne živi u brojevima. Da šmekerski dodam, da fintom zasijam,
da budem legenda — makar u sopstvenom filmu, da sijam. Zaigrah s klincima, duplo mlađim,
dok srce mi lupa u ritmu važnim. Oni lete ko vetar, bez daha, bez znoja,
ja trčim ko fax-modem iz doba boja. Zaletih se hrabro, pun ponosa, snage,
al’ zglob mi reče: „Ti si iz druge sage.“
Jedan mi dobaci: „Daj, čika, sedi malo,“
a ja mu šapnem: „Ja sam nekad bio Ronaldo.“

Drugi mi kaže: „Imate dobar šut,“
dok mi koleno piše testament, ljut.
Skrljah nogu, al’ ne i dostojanstvo,
jer srce mi igra — još uvek u detinjstvu. Ležim sa ledom na članku po strani,
a duša mi šutira loptu — u nekom raju, vani.
Na terenu snova, bez publike, bez suda,
ja sam šampion — u ligi srca, bez čuda.

Jer mladost ne pita za broj ni za vreme,
ona se skriva u smehu, u želji, u tremi.
I kad telo pukne, i kad se sve sruši,
ostaje ono što trči — duboko u duši.

Autor: Propali fudbaler 2025