NAŠ ŠOR

12. aprila 2019.

Deca na Vaskršnjem raspustu ne idu u školu pa se skupili kod starog duda da igraju igre njima samo znana. Lep i sunčan dan je izmilio sve iz sela iz svakog šora i sokaka ispred svake kuće na svojim šamlicama pratile sve one koji su se šetali širokim šorom koji vodi do dućana i crkve koja se nalazi u centru sela. Dug šor koji preseca bezbroj sokaka koje vode svako na svoju stranu od njiva sa jedne strane do dolme i šlajza sa druge.

Sa jedne i druge strane u selo se dolazi preko stare Turske kaldrme postavljena pre vek jedan. Zadruga i silosi zatvoreni zbog nekih drugih razloga a ljudi su se snašli pa svinje sad prodaju, bostan i još što god na pijacama. Retko ko prodaje naveliko kuruz i žito jer čuvaju za crne dane ili iščekaju dobru cenu za njih ?!

Ljudi ko ljudi brinu svoju brigu da imaju šta u čardaku i oborima, da obave slavu i Božić, Vaskrs požene i poudaju decu i dobiju unučad. Vole da se nađu na istom tom šoru kad zamirišu jorgovani, višnje počnu da zreju i stari dud za rakiju spremaju i prozbore onako natenane o svemu i svačemu. Idući prema dućanu ili nedeljom u crkvu sa kolima ili peške ne bili nekog sreli dal komšiju ili rođaka koga nisu videli još onomad kad su zabijačku imali ?!

A neko ko sa strane dođe dal do svojih u posetu ili poslom nekim ?! Ko mre il se venčava mora proći istim tim šorom do stare crkve koja sve okuplja na jednom mestu dal u žalosti il veselju…