NAŠ POPA
Kod nas u selu beše pop Lazar koga su svi voleli kad je davao službu u crkvi kad su veliki sveci, venčanja i krštenja i ne daj Bože sarane. Ta on je znao pevati i pričati najlepše i svima znao ugađati a ponajviše o pokojniku i njegovim vrlinama veličati njegov život mada to nekim nije bilo za pravo..
Šta ćete morao je svima ugađati a i oni njemu jer se znalo da je naš popa znao malo više potegnuti i kad treba i kad ne treba kad dođe za slavu da sveti vodicu ili što god drugo ? Kad završi svoje beše pozvan da malo sedne i biva priupitan- Oče šta ćete popiti, a on znao odgovarati- Vinjak i kolu dok ne bude kafa i tako redom kroz celi šor dok ne dođe do crkvene avlije, a popadija po običaju znala dočekati sa lavorom ladne vode i prekorom- Jesi li se više prekrstio i pomolio Bogu danas ?!
A on se samo branio sa rečju- Pa kad su me nutkali celim šorom u svakoj kući gdi sam bio a nisam hteo nikog da uvredim ?! Što jest stvarno nikog nije hteo uvrediti i bio je ljubazan prema svima jer Bože moj jer takva je bila priroda posla…Imao je tri kćeri a nikako ne dobi sina a silno ga je želeo kolko je molio svevišnjeg da mu popadija podari naslednika…
Kćeri beše zrele za udaju a njihova mati osta u blaženom stanju posle tolko godina pokušavanja, a već bi trebali dobiti unuke a ne spremati za prinovu i dečji plač ?! Popadiji je rasto stomak al malo je ko u selu znao jer ona nigde nije išla iz avljije jer je znala poslati neku od kćeri u dućan po zejtin ili so jednom u nedelji..Sasvim slučajno su iz dućana doneli brašno gdi su zabaravili poneti onomad kad su kćeri bile. Ostade na pultu celi džak a gazda Paja reče Mari- Idem ženo da ocu Lazi odnesem brašno treba popadija mesiti leb ?! Odnese sa kola kad uđe u avliju stade drekati- Imal koga ? Al se niko ne javi tada, uđe u prikućnicu takođe ne imaše nikog kad iza kuće širi veš popadija sa stomakom do zuba i prosto se iznenadi i reče- Šta to bi majko jer vam se nešto desilo ?- Ništa gazda Pajo blagosloveni ćemo biti uskoro sa naslednikom ako Bog da ?!
I tako po selu se proširi priča, popadija rodi još jednu domaćicu i ljubimicu njihovu da se otac Lazar po ko zna koji put usrećio i prekrstio, pevao i pojio i molio se svevišnjem više nego ikad, ali on osta gluv na njegove zahteve..Godine prolaziše kćeri se poudale i sve završiše kao sretne popadije sa čoporom dece i muških naslednika, a njihova mezimica ostade sa njima do njihovog kraja gdi se posle i zamonašila u oblišnjem manastiru što beše blizu sela ?!
