LALA
Dolazi Lala kući…I tek što je ušao kaže Sosi:
– Soso, navlači roletne!
Sosa brže-bolje navuče roletne, misleći – može ovde još svašta da se desi!
– Soso, gasi svetlo!
Sosa ugasi svetlo.
– Soso, u krevet!
Sosa se brzo skine i uleti u krevet. Uđe i Lala u krevet, navuče sebi i Sosi jorgan preko glave:
– Soso, kupio sam sat… vidi kako svetli u mraku!
II
Došao Lala na železničku stanicu i pita otpravnika gde je voz za Kikindu. Povede ga otpravnik na peron, a tek će ti Lala:
– Je l’ ide ovaj vagon za Kekendu?
– Ide.
Dođu do drugog vagona, a Lala:
– A ide li ovaj vagon za Kekendu?
– Ide, naravno.
Krene otpravnik dalje svojim poslom, a Lala ga spopade kod svakog vagona istim pitanjem. Ovom to najzad dojadi, pa ga pita:
– A ti to mene kanda zajebavaš?
Ta još od prvog vagona, gos’n otpravniče!
III
Ulovio Lala zlatnu ribicu.
– Ako me pustiš, ispuniću ti 3 želje – kaže ribica.
– Pa dobro, nek’ onom mom komšiji, izbeglici iz Hrvatske, crkne krava.
– Sređeno! Puuf!
– Pa nek’ i onom mom drugom komšiji, izbeglici iz Bosne, crkne krava.
– Sređeno Lalo! Puf!
– E sad nek’ i meni crkne krava! Ta ni po mleko da mi ne dolaze!
IV
Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom. Vidi ga Sosa, pa ga pita:
– Lalo je l’ mek?
– Ta mek je, da je tvrd ne bi ja iš’o po ‘leb.
V
Budi se Lala ujutru sav srećan i ozaren, osmeh mu od uveta do uveta. Gleda ga Sosa i nije joj jasno, pa ga pita:
– Šta ti je Lalo, što si tako srećan?
– Soso, sanjao sam divan san.
– Stvarno? Ispričaj mi!
– Sanjao sam da putujem za Beograd!
– Pa šta je tu toliko divno?
– Al’ sa pasošem…
Eto malo naših viceva o lali dok vaš autor ne napiše nešto novo o našim životima u našoj Vojvodini…
