JULSKI DAN
Poslednjeg u mesecu sunčanog julskog dana u polupraznom našem gradu gdi se gume tope na usijanom asfaltu gdi se ne može disati od silne vrućine na širokim bulevarima i rekom automobila…Gdi se ukrštaju ulice stare Detelinare, Telepa, Bistrice i Limana i prepliću nadvožnjaci sa one strane kanala i našeg šora Vidovdanskog naselja, Slane Bare i Klise i naših Sremaca sa one strane reke..
Gdi je taj silni svet nestao ne znam samo vidim da nas nešto manje ima nego obično dal su zaputili put Grčkih i Albanskih plaža ili se skrili u šumarcima oficirca, Kamenjara i Šodroša, pobegli na mrtvu Tisu na pecanje ili zabili u vikendice na obroncima Fruške Gore ?! Čak ni nedeljom na najlon pijaci nema nikog koja oslikava pravu sliku našeg grada...
Neki kažu da je danas važan datum dan Vojvodine ili tako nešto i da možemo da budemo samo ponosni na sve koji su doneli slobodu u borbi protiv fašizma u našem gradu mira i tolerancije..Volem naš grad ali postaje sve više nalik onoj lepoj varoši sa one strane Dunava udaljen koji kilometar dalje što reče naš Đole onomad i to mi se zdravo ne sviđa..I oma se setim onih lepih godina kad smo svi uživali u vopiju i index sendviču u Maji i masnom bureku u Violeti u sitne sate kad smo se vraćali pešaka iz života onako dobro stresirani od muzičkih vibracija…E to je moj grad koga se sećam kad je ovde bilo sve naj…
Autor:Goran Popnovakov 2021
