(NE)GODIŠNJI

Napokon godišnji dospe gdi uzeh da se namorim po kući i ponešto da čeprkam.Planirao mesecima i gdi imasmo kao i svi ostali drugi iste ili slične velike planove za godišnje odmore…

Šta kasti suvo vreme bez trunka oblačka, a negdi tamno preko planina čusmo kako grmucka sa tupim zvukom u pozadini i fijukom vetra kako nosi suvo lišće i pesak iz pustnjiskih dina i sve nam u lice se zabada kao komadiči stakala..

Ne možemo se naumivati od silne vetrine koji zadunuše sa one strane. A kiša ni od korova da padne samo prokleti korov iz ove priče se raširio po jendecima i širokoj avliji gdi ne pomaže ni motikanje ni čupanje iz korena istog…Grad svetlosti i prestonica kulture iz priča o napredku istog i dobrodošlici stranaca sa svih strana koji napuniše grad tonama smeća i raskopanih ulica koje pokvariše svu reklamu o slobodnom gradu. Propalo leto i ove godine nije donelo ništa lepo ni novo samo proklete vesti o onim tamo i nekim ludacima što se igraju ratnih igara za k..zdravlje..

Tek po koja svetla tačka u zemlji društva mrtvih pesnika i njihovim pričama i pesmama i prvoj nagradi na konkursu lepote u velikoj konkurenciji slobodnih tema..Leto na izmaku koje je počelo od našeg svetog Ilije i suncu koje će biti uskoro sve milije i priprema za vruću jesen koje je na pomolu ?! A godišnji u kalendaru izmiče dan za danom i željom za nekim drugim na zimu…

Autor:Goran Popnovakov 2022